Improvizovana solidarnost Evrope

Samo pod ogromnim pritiskom, pod pretnjama i uz uzajamno vređanje, šefovi vlada zemalja na „Balkanskoj ruti“ uspeli su da se dogovore o hitnim merama. Barem su se na kraju dogovorili… Predsednik Komisije Evropske unije Žan-Klod Junker uspeo je da se probije sa planom da se organizuje sramni haos na tom putu izbeglica. On je svakako junak večeri.

Na početku su se šefovi balkanskih država uzajamno optuživali, da bi nakon višečasovne diskusije, zbog ozbiljnosti situacije, nevoljno pristali da popuste. Ne samo da mora da se poboljša katastrofalna situacija sa snabdevanjem desetine hiljada ljudi u bekstvu, već je u pitanju bilo i jedinstvo Evropske unije. Ukoliko dogovorene mere iz Junkerovog plana ne budu realizovane u najkraćem mogućem roku, kredibilitet će izgubiti i vlade i komisija Evropske unije.

U poslednjih nekoliko nedelja u više navrata su na vanrednim samitima usvajane rezolucije, koje onda u praksi nisu zaživele. Sadašnji hitan plan poslednja je šansa da se pod kontrolu stavi situacija na „Balkanskoj ruti“. Ako zaista bude nastalo 100.000 mesta za privremeni smeštaj i registraciju izbeglica, bio bi to pozitivan preokret. Ubuduće bi trebalo da bude nemoguće da se izbeglice propuštaju do sledeće zemlje na ruti i da se pri tom vlasti susedne zemlje optužuju.

Ključna uloga Grčke

Jedna od ključnih zemalja jeste Grčka, koja je na početku rute i koja je do sada malo uradila da ispuni svoje obaveze. Sada više ne važi izvinjenje: „Mi smo u ekonomskoj krizi“ i „kriva je Turska“. Premijer Aleksis Cipras mora da pokaže rezultate. Evropska unija stavila mu je do znanja da, na kraju krajeva, Grčka finansijski potpuno zavisi od EU.

Potpuno je nemoguća Mađarska. Premijer Viktor Orban je, naravno, kritikovan zbog svoje cinične opaske – da je njegova zemlja samo posmatrač na samitu, jer Mađarska više nije na ruti. I njemu je takođe nedvosmisleno stavljeno do znanja da je njegova zemlja jedna od glavnih primalaca fondova Evropske unije.

Negde postoji moralna granica. Ograditi se zidom, izolovati se – to nisu evropski recepti. Ovaj hitni samit u Briselu to je još jednom jasno istakao. Koliko će ta improvizovana solidarnost da traje?

Problem spoljnih granica

Ovim samitom, izbeglička kriza nije rešena. Priliv izbeglica neće biti smanjen, ali će, nadamo se, sve biti humanije organizovano. Nadamo se da će reka ljudi od Grčke do Nemačke teći mirnije. I tu leži najveći problem za kancelarku Angelu Merkel. U Nemačku će i dalje svakodnevno da pristize hiljade ljudi. Proći će sedmice, ako ne i meseci dok spoljne granice EU ne budu ponovo zaštićene i izbeglice u Grčkoj ili Italiji budu registrovane ili zbrinute. Dok Turska ne počne da sarađuje, takođe mogu proći meseci. Da li će Nemačka, da li će Angela Merkel do tada moći da izdrži?

Čitava „Balkanska ruta“ funkcioniše samo dok Nemačka i neka druge zemlje na kraju lanca primaju izbeglice. Kada bi Nemačka ili Austrija zatvorile svoje granice, tek tada bi na Balkanu izbio haos. Zbog toga su neke zemlje otvoreno zapretile kancelarki da bi u tom slučaju i one zatvorile svoje granice. Oni naime Merkelovu lično smatraju odgovornom za priliv izbeglica. Kraj Evropske unije onakve kakvu je znamo, bio bi neizbežan.

Ako sve bude išlo dobro, odluke donesene prethodne noći doneće kratkoročno olakšanje. Stoga je neophodno dodatno naporno raditi na dugoročno rešenju – radi izbeglica, ali i zarad Evrope.