Industrija zabave otkriva tumor

Jedan otac mora da čuje najgoru moguću gijagnozu: njegov sin boluje od neizlečivog oblika tumora. To je scena iz računarske igrice That Dragon, Cancer (naslovna slika), koja je puštena u prodaju pre petnaestak dana. Avanturističku igru je razvio mali tim okupljen oko Rajana i Ejmi Grin – roditelja čiji je petogodišnji sin pre manje od dve godine zaista umro od retke vrste tumora koja se pojavljuje na mozgu ili u centralnom nervnom sistemu. Sopstveno bolno iskustvo pretočeno u komercijalni proizvod koji pre svega služi zabavi i ubijanju vremena.

Umiranje s estetikom

„To je u svakom slučaju slom jednog tabua – govori se o nečemu što je inače bilo skriveno. Ali pitanje je zapravo: kako se o tome razgovara“, kaže kulturološkinja Ana Katarina Nojfeld. Ona duže vreme istražuje način na koji se umiranje predstavlja u popularnoj kulturi. Kaže da se uglavnom pokazuje „čista slika umiranja“, koja nije bliska realnosti.

- Vi shvatate šta sam upravo rekao?

- Da. Rak pluća. Nije operativan.

Čuveni dijalog s početka sage Breaking Bad, prema mišljenju kritike jedne od najboljih televizijskih serija ikada. Nastavnik hemije počinje da pravi sintetičku drogu da bi svojoj porodici ostavio dovoljno novca pre nego što umre.

U novoj sezoni Netfliksove serije Fargo iznikle iz istoimenog filma braće Koen jedan od glavnih likova vreme provodi na hemoterapiji. Nedavno je televizija Vox u Nemačkoj napravila čitavu seriju koja se dešava u bolničkom odeljenju za pacijente obolele od tumora. Opaka bolest je prodrla i u nastavak bokserske sage o Rokiju. U filmu Creed se Silvester Stalone više ne bori u ringu, već protiv raka: „Već sam video ovu borbu. Postaje sve gore i većinu vremena ne pobeđuješ“, kaže Roki svom učeniku.

Doduše, priznaje Ana Katarina Nojfeld, produkcija se trudi da prikaže i ružne strane bolesti, ali samo donekle. „Tu su i zastrašujuće slike, recimo prikazuje se hemoterapija ili krici od bolova. Ali uprkos tome, sve se to dešava u određenoj estetici.“

Smeh je dozvoljen

Ta estetika je u video-igri That Dragon, Cancer prilično šarena. Porodica malog obolelog Džoela kreće se kroz kičasti svet koji je nacrtan kao u stripu. Otac u bolnici razmišlja o smislu boja doktorskih uniformi, plavoj i zelenoj. „Zelena za život. Plava, hm, možda za utehu?“ Filozofiranje na visokom nivou, koje teško da ima veze s agonijom jedne porodice.

Cinici kažu: ako hoćeš Oskara, moraš da glumiš psihopatu, mentalno hendikepiranog ili neizlečivo bolesnog. Prizor čoveka koji prima hemoterapiju nekima deluje kao sračunato poigravanje s tabuima, novo otkriće filmske i televizijske industrije. Nojfeld primećuje: „U serijama Breaking Bad i Fargo postoji slična poruka: smrt se može pripremiti. Dakle, kako da organizujem preostalo vreme najbolje što mogu?“

Tako što recimo počneš da kuvaš kristal-met i zaradiš milione. Tu se otvara prostor i za mnogo humora, pa je u tom stilu nastavila i računarska igrica o malom Džoelu i njegovim roditeljima. Ona je prožeta zabavnim scenama poput one kada mališan i njegova majka na kolicima voze trku kroz bolničke hodnike ili kada se dečak u viteškom kostimu bori protiv ćelija raka.

U trendu je izgleda da se sme smejati i kad je u pitanju tumor. I to nikako ne mora da bude loše ili neukusno, kaže i kulturološkinja Nojfeld: „Ne ostavljati sve u domenu tragedije – o tome se radi.“