Islamska konferencija u Nemačkoj: vruća tema – antisemitizam

Datum je odavno bio dogovoren. Ovog utorka 20. novembra, 45 dana nakon Hamasovog terorističkog napada na izraelska naselja u blizini Pojasa Gaze, počela je dvodnevna Nemačka islamska konferencija (DIK) pod nazivom „Socijalni mir i demokratska kohezija: borba protiv antisemitizma i neprijateljstva prema muslimanima u vremenima društvenih podjela“.

-pročitajte još: Gde prestaje kritika i počinje antisemitizam

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova s ministarkom Nensi Fezer (SPD) na čelu, baviće se zaoštrenom situacijom u zemlji u poslednjih nekoliko nedelja. Jevreji u Nemačkoj ponovo žive u strahu, što se jasno vidi. Roditelji su zabrinuti za svoju decu u školama, stariji izbegavaju da odlaze u sinagogu. U nekoliko gradova napadane su jevrejske bogomolje, a zabrinutost se povećala i zbog demonstracija sa hiljadama učesnika na kojima se dovodilo u pitanje postojanje države Izrael ili su na njima teroristi Hamasa slavljeni kao borci za slobodu.

S druge strane, i muslimanska udruženja i zajednice i takođe beleže drastično povećanje broja napada i pretnji koje se upućuju, kako vernicima, tako i institucijama.

Naći odgovor na temelja pitanja i aktuelne probleme

Sedamnaest godina nakon što ju je 2006. pokrenuo tadašnji ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble (CDU), Nemačka islamska konferencija pokušava da odgovori na važna, osnovna pitanja i istovremeno da prevlada dramatične, aktuelne probleme. Konferencija se uvek smatrala centralnom platformom za dijalog države i muslimana s ciljem da se unaprede verska i društveno-politička integracija više od pet miliona stanovnika Nemačke islamske veroispovesti, što je u toj zemlji dugo bilo zanemareno.

-pročitajte još: Rabin i imam zajedno obilaze berlinske škole

Do sada je Konferencija uvek počinjala s velikim očekivanjima, a završavala manje-više s razočarenjem. Ako o tome pitate ljude koji su ranije učestvovali na konferencijama, oni kažu: „Nije da nema nikakvih rezultata, ali opet nismo zadovoljni.“

Nensi Fezer je peta ministarka unutrašnjih poslova koja organizuje Nemačku islamsku konferenciju, ali ujedno i prva socijaldemokratkinja. Od 2005. do 2017. godine, političari CDU uvek su bili na čelu tog Ministarstva koje je nadležno i za verska pitanja. Pre godinu dana, kada je Fezer najavila nastavak održavanja Konferencije, kao centralna pitanja navela je intenzivniju obuku imama u Nemačkoj i borbu protiv antimuslimanskog raspoloženja. Sada, međutim, mržnja prema Jevrejima zasenjuje prethodno utvrđeni dnevni red.

Pojedina muslimanska udruženja izazvala su poslednjih nedelja u Nemačkoj veliko nezadovoljstvo. Stalno se spominje aktuelni kurs udruženja Ditib, koje je pod uticajem Turske i u okviru kojeg deluje oko 900 džemata širom zemlje. Ono zavisi od smernica koje mu daju turske verske vlasti – Dijanet, koje i šalju imame u Nemačku. Poznati su po lojalnosti turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, koji ovih sedmica privlači pažnju svojom otvorenom mržnjom prema Jevrejima i verbalnim napadima na Izrael. Erdogan čak hvali Hamas, nazivajući ga „oslobodilačkom organizacijom“.

Šef ureda odgovornog za verske zajednice u pokrajinskoj vladi Severne Rajne-Vestfalije Natanel Liminski (CDU), insistira da se pojasni šta je tačno Ditib i kako deluje. Ubrzo nakon terorističkog napada na Izrael, Liminski je pozvao muslimanska udruženja u svojoj pokrajini da osude „zverstva Hamasa“ i ona su to i uradila, ali takva izjava, što je privuklo veliku pažnju u Nemačkoj, nikada se nije pojavila i na internet-stranici Ditiba.

Centralni savet muslimana nije pozvan

U Nemačkoj je na meti kritika i Centralni savet muslimana (ZRM). Dan nakon krvavog napada, kada se još nije znao broj mrtvih, niti broj kidnapovanih talaca, udruženje se oglasilo i osudilo taj čin – ali nije eksplicitno navelo da je reč o terorističkom napadu Hamasa, niti je pomenulo neviđenu brutalnost i akt uništenja – a potom se pridružilo kritici akcija militantnih izraelskih doseljenika u palestinskim selima. Tek pre nekoliko dana Centralni savet muslimana suspendovao je članstvo šiitskog Islamskog centra Hamburg (IZH), grupe koja podržava Iran i koju prati nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka. Ali, Centralni savet muslimana to je učinio tek kada su stotine policajaca izvršile pretres objekata IZH u raznim nemačkim gradovima.

„Sada, za razliku od svih skupova koji se održavaju od 2006. godine, Centralni savet muslimana nije pozvan na Islamsku konferenciju“, kaže za DW njihov generalni sekretar Abdasamad El Jazidi. Kaže i da žali zbog toga. Istovremeno, on smatra da je izjava Centralnog saveta od 8. oktobra bila greška: „Bilo bi bolje da smo osudili varvarstvo Hamasa i stavili tačku – a kasnije da smo rekli ostalo.“

El Jazidi za DW dodaje da njegovo udruženje decenijama radi na integraciji muslimana i razvoju strukture verskih zajednica. „Nepravedno je i uvredljivo“, kako naglašava, predstaviti pripadnike Centralnog saveta muslimana kao pristalice Hamasa. El Jazidi ukazuje i da je u razgovorima s prijateljima Jevrejima saznao da je u ovom trenutku za mnoge Jevreje život u Nemačkoj gotovo nepodnošljiv. Ali, El Jazidi se takođe zalaže i za to da se prepozna u kakvoj su emocionalnoj situaciji sada nemački muslimani, koji su suočeni sa sve češćim napadima. „Mnogi pate u tišini i mimo protesta koje prate mediji.“

Potpuno je jasno da će se na Konferenciji raspravljati o ulozi muslimanskih udruženja osnovanih u Nemačkoj. A upravo je Centralni savet muslimana do sada bio stalni partner u diskusiji s političarima i verskim zajednicama na saveznom i pokrajinskom nivou.

Promeniti strategiju

Prema rečima Erena Guvercina, savezna nemačka vlada trebalo bi da promeni svoju strategiju kada se radi o muslimanskim udruženjima. Taj pobožni musliman i islamski teolog bio je 2017. godine jedan od osnivača društva „Alhambra“, jedne liberalnije grupe koja deluje van struktura udruženja. Guvercin za DW podseća da je strategija sadašnje, kao i prethodnih vlada, bila da se kroz približavanje udruženjima postigne promena i da se zaista dođe do jedne „nemačke verske zajednice“. Ali, kako smatra, ta strategija je „propala“ kada je reč o Ditibu, koji postaje sve više interesna grupa, a sve manje verska zajednica. „Mi u Nemačkoj moramo svoju versku politiku da postavimo na potpuno nove osnove. Potrebna nam je prekretnica u verskoj politici“, kaže Eren Guvercin.

On smatra da se Islamska konferencija mogla pozabaviti i samo jednom temom – muslimanskim antisemitizmom. Guvercin kaže da je očekivao da ministarka unutrašnjih poslova održi poseban sastanak u okviru Nemačke islamske konferencije, koji bi bio posvećen događajima od 7. oktobra i načinu na koji se muslimanska udruženja time bave. „Na taj način, ministarka Fezer mogla je da uvede u razgovor ne samo udruženja, već i šire muslimansko civilno društvo. Nažalost, to sada neće biti slučaj. Sada je to zapravo specijalistička konferencija koja je bila planirana pre 7. oktobra“, kaže Guvercin.

Islamska konferencija počela je dakle u Berlinu ovog utorka. Možda i odluka o tome ko je prvi istaknuti govornik na konferenciji jasno pokazuje šta je cilj nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon uvodnog govora, reč uzima Kristijan Vulf, bivši nemački predsednik (2010-2012). Vulf je i skovao onu poznatu rečenicu da je islam deo Nemačke. Time je otvorio debatu koja traje do danas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.