Isplati se štedeti i biti strpljiv?
20. avgust 2018.
„Ovo leto je nekako čudno“, kaže Polikseni Kucantoni, vlasnica bara na plaži Maraton na istočnoj obali Atine. „U junu je neprestano padala kiša, a u julu su besneli požari. I uprkos tome imam osećaj da je turista više nego pre i da troše više“. Daleko je to, dodaje, od vremena pre krize, ali – atmosfera se popravlja.
Već 25 godina ta Grkinja i njen muž drže bar na plaži. Gosti su uglavnom domaći, ali u poslednje vreme sve je više Rusa i Francuza. Kada se promet pojača, za šankom pomažu i njihove tri ćerke. Angažovanje dodatnog osoblja ne dolazi u obzir. „Treba paziti na troškove, pogotovo sada kad je kriza. Štedeti i biti strpljiv – to je moj slogan“, kaže Kucantonijeva.
Taj reklo bi se slogan mogao bi da se primeni na čitavu Grčku, zemlju koja danas (20.8.) izlazi iz programa finansijske pomoći EU, čuvenog „kišobrana“. Političari u Atini i Briselu svečano objavljuju kraj krize. Ali porodica Kucantoni sa plaže Maraton ne veruje u priču o konačnom okončanju ekonomskih problema Grčke. Primer je recimo – turizam, koji ostvaruje četvrtinu državnih prihoda. Tu su problem porezi i nameti. „Samo PDV na naše usluge iznosi 24 odsto. To niko na duže staze ne može da izdrži“, kaže Polikseni Kucantoni.
„Može samo da bude bolje“
Posebno drastične finansijske rezove trpe penzioneri – poput Mari Coni iz Atone. Penzionisani zubarka radila je više od 35 godina u privatnoj ordinaciji, za jedno od najvećih zdravstvenih osiguranja u Grčkoj. Tako je ostvarila mesečnu penziju od oko hiljadu evra. Ali nakon izbijanja krize njena penzija je gotovo prepolovljena, a spremaju se i dalji nameti. Ipak, ona se ne žali. „Dobro je što bar moja deca imaju posao i mogu da prehranjuju svoje porodice“.
To je nešto što se u Grčkoj ne podrazumeva samo po sebi. Mnogi penzioneri svojim skromnim primanjima moraju da pomažu nezaposlenu decu ili unuke. Mari Coni, kako kaže, može samo da se nada da će Grčka u budućnosti dobiti organizovaniji i bolji socijalni sistem. Iako su mnoge nevladine organizacije pomogle tokom krize, socijalno pitanje je stvar države, smatra 80-godišnjakinja.
A šta će se dogoditi kada Grčka izađe ispod „kišobrana“? Mari je optimista. „Može samo da bude bolje. I nadam se da će biti bolje. Ne zbog mene, nego zbog mladih koji takođe moraju da podignu decu kako bi nekada mogli odu u penziju“.
Optimizam bez razloga?
I zaista, čini se, ima razloga za optimizam. Prvi put nakon izbijanja krize, grčka privreda je prošle godine zabeležila značajan rast. Za 2018. se predviđa još snažniji oporavak. Država ostvaruje suficit, a političari obećavaju još bolje rezultate u sledećoj godini. Do 2022. biće ostvaren budžetski suficit od 5,2 odsto – baš onako kako je to Grčka i obećala međunarodnim finansijerima.
Ipak, svaka priča ima i drugu stranu medalje: opraštanje dugova propraćeno je novim merama štednje. I pored svih napora, Grčka još uvek beleži dug od 180 odsto BND. Ipak je dakle optimizam bez razloga? Panajotis Petrakis, profesor ekonomije sa Univerziteta u Atini objašnjava u čemu je suština tog paradoksa. „Privredni rast i budžetski suficit pokazuju da se privreda vraća svakodnevici. Od toga profitiraju turizam i građevinarstvo. Ali naš ekonomski model ostaje isti. A ako tako ostaje i pitanje dugova koji će se najkasnije za 15 ili 20 godina ponovno vratiti na dnevni red.“
Polikseni Kucantoni u svakom slučaju vidi svetlo na kraju tunela, posebno kad je u pitanju turizam. „Grčka nema samo plaže, ona može još mnogo toga da pruži – od zimskog, pa do verskog turizma.“