Istopolni brakovi – države odlučuju same

Majkl Kešman je predsednik nadstranačkog međukluba o pitanjima istopolnih zajednica Evropskog parlamenta. Njega smo pitali kakva je reakcija Evropskog parlamenta na referendum u Hrvatskoj o ograničavanju pojma braka samo na muškarce i žene?

Majk Kešman: „Nadamo se da će pobediti zdrav razum i da većina stanovništva neće određivati prava manjine, što će u suštini činiti tako da im uskrate mogućnost sklapanja dugoročnih zajednica. Evropski parlament je veoma jasno poručio hrvatskim političarima da nađu hrabrosti i suprotstave se veoma snažnom katoličkom lobiju.“

Ali osim javnih saopštenja, šta može učiniti Parlament?

„Porodično pravo i definicija braka ostaju u isključivoj nadležnosti pojedinih zemalja članica. Zato mi nemamo neku efektivnu moć, mi imamo 'meku' snagu – i zato im i upućujemo poruku.“

Da li se razmatra mogućnost nekakvog krovnog zakonskog „kišobrana“ Evropske unije kojim bi se zaštitile istopolne zajednice u svim zemljama članicama?

„Mi se zalažemo za to u Evropskom parlamentu. Mislim da će na kraju takve odredbe (kao u Hrvatskoj op.pr.) doći pred Evropski sud za ljudska prava i tamo biti protumačene – i tako će biti odlučeno, kao nehumane i nepravedne. Isto tako radi se o tome da jedno od osnovnih privilegija Evropske unije, sloboda kretanja, postane realnost za sve građane, bez obzira na njihovu polnu orijentaciju. Ovako, ako ste u istopolnoj zajednici ili braku i putujete u zemlju gde vam se ne garantuju ta prava, onda su i vaša prava ugrožena. To onda sprečava kretanje LGBT populacije i to ćemo moći da dokažemo pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ali, bez obzira šta Evropski parlament i Evropska komisija zagovaraju u zaštiti istopolnih zajednica, na kraju je na zemljama članicama da učine ispravnu stvar.“

Ali neko može da kaže: Čekajte malo, EU apeluje na nacionalne parlamente da budu hrabri i učine pravu stvar, a onda se parlament same Evropske unije povlači i pušta sud da se time bavi?

„Parlament je dosledan u odbrani ravnopravnosti i sada radimo na smernicama koje bi vodile toj ravnopravnosti. Predstavićemo ih Komisiji i zemljama članicama i verujemo da bi one trebalo da garantuju ljudska prava LGBT populaciji. Ipak, Evropska unija nikad ne sme da postane diktator koji će oduzeti moć zemljama članicama (kao što možda misle neki, na primer u Velikoj Britaniji). Ona tako gubi sopstveni legitimitet. Zakoni koji se nameću sa strane često nailaze na otpor, a onaj ko ih je nametnuo, gubi ugled.“

Ko još može da pomogne homoseksualnoj populaciji u zemljama u kojima su njihova prava ograničena?

„Sve je više preduzeća koja kažu: 'Želimo da dođemo kod vas i da tamo razvijamo posao, ali ako se na to odlučimo, onda ne možemo tamo da pošaljemo naše LBGT osoblje. To će uticati na odluku o tome gde ćemo da radimo i kako ćemo da profilišemo našu kompaniju'. Meni padaju na pamet Google, Amazon, ali i drugi. Zato to nema smisla za te zemlje, jer talenat nije rezervisan samo za heteroseksualne osobe koje žive u doživotnim, obavezujućim partnerstvima.“

Da li je Hrvatska usamljen slučaj ili čitava Evropa teži da krene tim smerom?

„U suštini je neverovatno ako se setite i pogledate jednu od osnivačica Evropskog koncepta – Francusku, i zaprepašćujući otpor, u velikoj meri sa religijskom pozadinom, protiv koncepta ravnopravnosti. A to je zemlja koja se poziva na 'Slobodu Bratstvo, Ravnopravnost' (Liberte, Egalite, Fraternite). Onda pogledajte drugu zemlju koja je osnovala Evropsku uniju, Italiju gde se opet, zbog verskog otpora i političkog kukavičluka, ne preduzima ništa. Vidimo i druge članice koje skaču na sam spomen homoseksualaca; obično to čine onda kad im to treba zbog loših vesti iz ekonomije i domaće politike. Kad sam bio u Zagrebu na godišnjoj međunarodnoj konferenciji LGBT organizacija, naišao sam na topao, tolerantan grad dobrodošlice. Verujem da su Hrvati ipak takvi.“

Autor: Konor Dilon / aš
Odgovorni urednik: Ivan Đerković