Dogovor je postignut! 1,8 biliona evra za budućnost EU

U borbi protiv ekonomske krize koju je izazvala pandemija korone, članice EU su se složile oko najvećeg budžetskog i finansijskog paketa u svojoj istoriji.

Dogovor „pokazuje naše uverenje u zajedničku budućnost", rekao je predsednik Saveta EU Šarl Mišel. On je bio domaćin samita i na Tviteru je rečju „Dogovor" objavio da je zamit završen i da je postignut rezultat.

Paket je vredan ukupno 1,8 biliona evra - od toga su 1074 milijardi evra za sedmogodišnji budžet od 2021. do 2027. i 750 milijardi evra ekonomski i investicioni program za borbu protiv posledica pandemijske krize.

Fond za oporavak od posledica korone iznosi 750 milijardi evra, od čega 360 milijardi ide na zajmove, a 390 milijardi evra na bespovratnu pomoći zemljama članicama.

Kancelarka Angela Merkel izrazila je olakšanje i rekla da se radilo o tome da se pokaže odlučnost. „Nije bilo lako", rekla je Merkel. Za nju je najvažnije da su se na kraju ipak dogovorili. Nova situacja zahteva i nove metode, rekla je Merkel i dodala da joj je mnogo lakše što je Evropa nakon teških pregovora pokazala da „ipak može zajedno da deluje". Nemačka kancelarka je rekla da je to ispunjava nadom i daje joj snagu.

Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da je ovo „istorijski dan za Evropu“. Ishod pregovora je opisao kao šansu. 

Merkel i Makron su se zajedno pojavili pred novinarima nakon završetka samita, demonstrirajući jedinstvo.

EU se prvi put zadužuje

Ovim finansijskim paketom Evropska unija želi da se bori protiv istorijskog ekonomskog pada i sačuva svoje tržište. Istovremeno treba da se investira prelazak na digitalnu i ekološku privredu. Zbog toga se EU po prvi put u velikoj meri zadužila. Dugovi će zajedno biti vraćani - decenijama.

Die sogenannten sparsamen Staaten akzeptierten, dass gemeinsame Schulden aufgenommen werden und das Geld als Zuschuss an EU-Staaten geht.

U ponedeljak su razrešena dva najkontroverznija pojedinačna pitanja, čime je raščišćen put za celokupni dogovor. 

S jedne strane, pronađen je kompromis o srži programa korona-pomoći: takozvane štedljive države prihvatile su zajednička dugovanja i bespovratnu pomoć državama članicama.

Zauzvrat, Nemačka, Francuska, Italija i Španija složile su se da smanje ukupnu sumu bespovratne pomoći sa 500 milijardi na 390 milijardi evra. Pored toga, dogovoreno je da se u okviru korona-pomoći 360 milijardi evra daju kao krediti.

Ključne tačke: iznos pomoći, formula vladavine zakona

Druga prelomna tačka je potom razjašnjena uveče: pronađena je formula za povezivanje fondova EU sa poštovanjem vladavinom zakona, koju je usvojilo svih 27 zemalja. 

Ranije su se Poljska i Mađarska žestoko usprotivile takvom mehanizmu, posebno zato što je protiv obe zemlje pokrenut postupak zbog kršenja osnovnih vrednosti EU. 

Međutim, nekoliko drugih zemalja EU insistiralo je da se zaustavi isplata iz fondova EU - ako se krše zajedničke vrednosti.

Kompromisnu ​​formulu odnosnu klauzulu, razvilo je nekoliko zemalja, a premijer Letonije Krisjanis Karins ju je predstavio na samitu. Međutim ova klauzula različito tumači: Dok su je zvaničnici EU opisali to kao efikasan mehanizam, poljska novinska agencija PAP citirala je izvore poljske vlade da su veze između poštovanja valdavine prava i isplata novca iz fondova EU - uklonjene. Mađarski mediji proslavili su sporazum oko te klauzule - kao pobedu premijera Viktora Orbana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android