Istočnjaci u zapećku
4. april 2019.
U Baden-Virtembergu, pokrajini na jugoistoku Nemačke, jedna spektakularna sudska tužba zbog diskriminacije je 2010. godine dospela u udarne vesti. Jedna knjigovođa iz Istočnog Berlina je konkurisala za posao u firmi za proizvodnju prozora. Dvadeset godina pre toga se – kao i hiljade drugih Istočnih Nemaca – odselila u Zapadnu Nemačku da bi tamo našla posao.
No, dobila je natrag fasciklu sa dokumentima i biografijom, s tim što je na koricama pisalo „Osi“ – reč koja u svakodnevnom žargonu označava Istočne Nemce. I pored te reči je bio još i zaokruženi minus (naslovna fotografija). Smatrajući se žrtvom diskriminacije, ona je zatražila nadoknadu štete.
Antidiskriminacioni zakon iz 2006. godine kaže da svi ljudi moraju biti jednako tretirani bez obzira na poreklo. No, Sud rada u Štutgartu je odbio tužbu. Obrazloženje: Istočni Nemci nisu autohtoni narod. Sledstveno tome, ni dotična tužiteljka nije imala pravo da se oseća diskriminisanom. Slučaj se završio poravnanjem.
Statistiku o eventualnim sličnim slučajevima nije moguće naći. Pa ni u Bundestagu u službi za borbu protiv diskriminacije. Njen portparol Sabastijan Bikerih je rekao da postoje samo „pojedinačni zahtevi“.
Pri tome bi – statistički gledano – bilo mnogo dobrih razloga za takve tužbe. Istočni Nemci su na samo 1,7 odsto upravljačkih radnih mesta u Nemačkoj. To je pokazala jedna studija Univerziteta u Jeni iz 2017. godine. To je nesrazmerno mali udeo jer oni čine 17 odsto stanovništva. A na čelu 80 državnih univerziteta nalaze se isključivo Zapadni Nemci.
Ima mnogo primera koji pokazuju da se tri decenije posle ujedinjenja novac, odluke u privredi, pravosuđu, vojsci, upravi, nauci i obrazovanju nalaze pretežno u rukama Zapadnih Nemaca.
Zahtev za kvotom
„Potrebna nam je kvota za Istočne Nemce, inače ujedinjenje ne može da se shvati ozbiljno“, rekao je sredinom marta levičarski političar Gregor Gizi, jedan od najpoznatijih istočnonemačkih političara u Bundestagu. Kada se pogleda na brojke, sve izgleda „kao da Zid još postoji“, dodao je.
Čitava debata nije nova. No, sada bi, kako poručuje Levica, sa reči trebalo preći na dela. Zato je ta stranka Bundestagu predala zahtev za postavljanje kvota za Istočne Nemce. Ona bi trebalo da važi za sve državne službenike. Levica se poziva i na član 36 nemačkog Osnovnog zakona u kojem piše da „u najvišim organima vlasti treba da budu prisutni službenici iz svih saveznih pokrajina u srazmernom odnosu“. Druge stranke ne podržavaju taj predlog.
Nezadovoljstvo se skupljalo godinama. U početku su svi govorili da stara elita DDR mora biti razvlašćena. Uz to je važilo i da se Zapadni Nemci bolje razumeju u novi sistem uveden posle ponovnog ujedinjenja 3. oktobra 1990. Smatralo se da će s vremenom doći do potpunog ujednačavanja između Istočnih i Zapadnih Nemaca, ali to se nije desilo.
Lars Fogel sa Univerziteta u Lajpcigu je specijalizovan za proučavanje elite. On kaže da je „gotovo univerzalna zakonitost da grupe koje su isključene iz elite ne mogu same da nađu put do nje“. Onaj ko je deo elite, regrutuje kao naslednike one koji su mu slični na planu porekla, obrazovanja i karijere. „Pravi“ univerzitet, „prave“ studije i slično su poželjni preduslovi (uključujući i golf-klub), ali put ka vrhu je u Nemačkoj netransparentan, smatra Fogel.
Istočni Nemci još ne znaju kako da se pridruže „pravim krugovima“. Postoji i faktor zvani mimika, gestika, govor tela, faktor suptilnih signala koji ukazuju na „elitarnost“, a Zapadni Nemci, kaže ovaj stručnjak, takvim faktorima bolje vladaju. Fogel je ubeđen da bi uvođenje kvote bilo dobro za Istočne Nemce, ali da politička većina neće da podrži tu ideju u doglednoj budućnosti.
Šta su alternative?
Iako trenutno samo jedna stranka u Bundestagu hoće kvote, svi uglavnom razumeju da situaciju valja promeniti. Pitanje glasi: kakvu strategiju primeniti? Neki pravi recept vide u mogućnosti da se sedišta većeg broja institucija jednostavno prebace u Istočnu Nemačku. Vlada je to već počela da sprovodi i otvorila je jednu kancelariju u Lajpcigu. No, to, kako upozorava Lars Fogel, još ne znači i da će institucijom rukovoditi osoba iz Istočne Nemačke.
I desničarska stranka AfD smatra da su radna mesta i rukovodeće kancelarije suviše koncentrisani u zapadnim delovima zemlje. „Devedeset odsto organa vlasti ima svoje sedište u Zapadnoj Nemačkoj“, kaže Anton Frizen iz AfD. No, ova stranka smatra da ne treba uvoditi kvote, već druge mere. Ona se slaže sa idejom o preseljenju sedišta raznih institucija na Istok zemlje.