Italija na Putu svile?
25. mart 2019.
Digla se ogromna buka kada je jedan italijanski službenik ministarstva objavio da je njegova zemlja blizu da postane članica kineskog projekta "Novi put svile". Sada se očekuje da će obe zemlje potpisati MOU (Memorandum of understanding) kada kineski šef države poseti Rim, odmah nakon sastanka sa Evropskim savetom na kojem će se diskutovati o zajedničkom stavu EU prema kineskim investicijama.
Sjedinjene Države su odmah nakon saopštenja reagovale žestokim rečima. Porptarol Nacionalnog saveta za bezbednost u Vašingtonu, Garet Markiz je Novi Put svile označio kao "Kineski infrastrukturni projekat taštine" i naglasio kako "neće koristiti italijanskom narodu".
Bez zakonskih obaveza
MOU nije obavezujući sporazum, tako da ga se zemlje potpisnice i ne moraju pridržavati. To je isto i u slučajevima u kojima je Peking potpisao načelni dogovor sa Letonijom, Novim Zelandom, Kukovim ostrvima ili sa vladom australijske savezne zemlje Viktorije i sa Ekonomskom komisijom za Evropu UN (UNECE).
Države potpisnice su ove sporazume objavile na internetu i uključile izlaznu klauzulu koja predviđa tromesečni rok za prekid sporazuma. Polja saradnje su široka a sporazumi fleksibilni. Na primer u sporazumu sa Letonijom stoji da bi "duh" kineskog projekta Put svile morao da bude "bogatiji", da će biti "jače sinergije" i da će se zahtevati lista prioriteta za "investicione planove u Evropi i regionu".
I u ugovoru s Novim Zelandom je slično fleksibilno formulisano, da je potrebno "pogurati duh Puta svile" i ojačati saradnju na polju "transporta, trgovine, agrarne tehnologije i turizma".
Italijanska dilema
Italija još uvek nije donela konačnu odluku o projektu "Novi Put svile" , kazala je Frančeska Manenti, analitičarka za Aziiju i Pacifik pri italijanskom trustu mozgova Centar za internacionalne studije (CeSI). Jer, kako ističe, stavovi unutar vladajuće koalicije, populističkog pokreta Pet zvezdica i desničarske Lige za sever su podeljeni. "Obe partije imaju različite stavove po pitanju ovog projekta. Zbog toga je teško reći da li će vlada potpisati ovaj sporazum", kazala je Manenti za DW.
Ukoliko pak Italija odluči da pristupi kineskom projektu Put svile, to bi, uprkos svim fleksibilnim formulacijama u sporazumu koje ništa ne govore, imalo ogromno simbolično značenje. Manenti smatra da ukoliko ovaj sporazum bude imao neko političko značenje, Rim bi se morao opravdavati pred EU i NATO saveznicima. "Postoji sumnja i nesigurnost kakve bi posledice po Italiju izazvao jedan takav potpis, u ekonomskom smislu, ali i sa političke tačke gledišta."
Potraga za investicijama
Potpisom sporazuma bi Italija mogla da ubere poene u Pekingu, i možda i profitirati od kineskih investicionih fondova u Evropi, koji se izgleda smanjuju.
Bilo kako bilo, dok je Si Điping na putu po Evropi Italija će biti pod ogromnim pritiskom. Rim je, kako ističe Manenti, već prošle godine tokom razgovora na visokom nivou u Kini bio u mogućnosti da potpiše sporazum, no to se nije dogodilo. Po njenom mišljenju sada se "dostigao jedan važan momenat: najverovatnije na kineskoj strani postoji veliko očekivanje da se proces Puta svile dovede do cilja".
I zaista, Peking izgleda uopšte ne sumnja u to da će Italija potpisati ugovor. Rim je od samog starta podržavao projekat Put svile; tadašnji premijer Paolo Đentilioni je boravio 2017. u Kini kako bi učestvovao na kooperacionom samitu, kazao je So Janhong sa kineske Akademije društvenih nauka i kineskog Udruženja za italijanske studije za DW.
Uloga EU
Italija s druge strane ne želi da njeni saveznici steknu utisak da ta zemlja "želi da svoje partnerstvo sa EU ili tradicionalnim saveznicima nanovo preispituje", kazala je Frančeska Manenti. Ukoliko bi Rim ipak potpisao ugovor, vlada bi morala obezbediti dovoljno manevarskog prostora, kada se naredne nedelje bude diskutovalo o planu u deset tačaka pre samita koji bi trebalo da se u aprilu održi u Kini.
I za Kinu bi bilo važno da ima dobar donos sa Evropom, kazala je Manenti. "Iako bi za Kinu bilo jednostavnije da sa svakom zemljom EU pregovara na bilateralnoj bazi, ta zemlja mora da bude svesna argumenata EU", kaže Manenti. "Kina upravo prolazi kroz jednu posebnu fazu transformacije njenih međunarodnih veza."
"Kini", objašnjava ona, "je potrebno ekonomsko partnerstvo sa EU kako bi postigla kvalitet kojem teži. Kina želi da postavi održive sisteme, tako da ne može sebi da dozvoli da ne sluša Brisel."
Kini su izgleda jednako važni njeni priortieti kao i stabilan odnos sa Italijom, i izgleda ubeđena da njen odnos sa Italijom ne šteti odnosu s Briselom. Kineski ekspert za Italiju, Sun Janhong to vidi ovako: "Za Kinu je poptuno normalno da sarađuje sa EU, ali i sa pojedinačnim zemljama članicama. Italija je slobodna zemlja. Kooperacija između Italije i Kine je od obostrane koristi, to je vin-vin situacija."