Izbeglice nisu oduševljene akcijom EU

Berliner cajtung (Berlin) smatra da je još prerano govoriti o uspehu ili neuspehu akcije vraćanja izbeglica: „202 izbeglice su u ponedeljak iz Grčke prebačene u Tursku – prinudno: to je povratak preko mora preko kojeg su već prešli puni nade i spremni na rizik. 43 izbeglice su iz Turske prebačene u EU, u Nemačku i Finsku avionom – ne brodom ili krijumčarskim automobilima u kojima je strah glavni saputnik. 202 drame, 43 privremena hepienda. Svaka sudbina je priča o jednom životu; ovaj dan u životu svake izbeglice ima veliku težinu.“

„Da li sada Evropa pokazuje da je sposobna da dela, kao što političari iz koalicije već tvrde? – Za to je ipak prerano. 202 i 43 nisu impresivne brojke s obzirom da su milioni ljudi u zbegu. One podsećaju na to koliko je jadno sprovedena odluka članova EU od jeseni o kontingentima izbeglica. To još nije sveobuhvatna politika. A i dil sa Turskom je samo veliki pokušaj oprosta grehova – Evropa pokušava da se oslobodi obaveze sukobljavanja sa izbeglicama do čega bi moglo da dođe u neposrednoj budućnosti. Cena za to je nekoliko milijardi evra, što je još i razumljivo s obzirom na ogromne logore koje je Turska podigla. No, cena je i blagost sa kojom se EU odnosi prema turskoj vladi i njenom šikaniranju opozicionara i novinara.“

Tabloid Bild (Berlin) je objavio „praktični test kancelarkinog dila sa Turskom“: „Nekoliko sati posle ponoći, grčki policajci su prikupljali izbeglice, pretežno Pakistance, u ograđenom logoru Morija. Nije bilo otpora, ni dramatičnih scena. U 7:15 je (za Tursku) pošlo više feribota, na kojima je policajaca bilo koliko i izbeglica. Cilj je bilo tursko obalsko mesto Dikili. Od 9:45 je tamo ukupno 136 izbeglica – svakog je pratio po jedan turski policajac – vođeno u jedan mali beli šator na registraciju. Posle medicinske kontrole put je nastavljen autobusima.“

„Činjenica je da pomoć EU još ne ide kako treba. 30 sudija koje je trebalo poslati na lice mesta su nominovani, ali još nisu stigli. Škakljiva je i situacija na Lezbosu sa koga od danas više neće biti novih proterivanja. Jer, sve više izbeglica sada traži azil u samoj Grčkoj, tako da ne mogu da budu poslate u Tursku pre nego što se reše njihovi zahtevi. Od 400 prevodilaca, određeno je tek 22-je. Osim Nemačke, nijedna druga zemlja nije ispunila svoje obećanje.“

„Osim toga: vraćanje u Tursku nije zastrašilo izbeglice. Za 24 sata je iz Turske preko Egejskog mora stiglo 339 novih potražilaca azila. P.S: Austrija je pojačala kontrole na graničnom prelazu Brener jer se povećava broj izbeglica koje tamo stižu preko Sredozemnog mora i italije“.

Velt (Berlin) prenosi procenu italijanske vlade da trenutno najmanje 240.000 izbeglica koje se nalaze u Libiji čeka povoljan trenutak za polazak na opasnu plovidbu za Italiju. Do prošle godine, Italija je izbeglice uglavnom puštala da nastave put ka severu, mnoge nije registrovala. Austrijanci ne veruju da će se Italija ubuduće pridržavati Dablinskog sporazuma, tako da će Austrija hermetički zatvoriti granični prelaz Brener.“

Štutgarter cajtung (Štutgart) smatra da „Diplomatska razmena prstenja podseća na trgovinu ljudima. Onaj ko se na to žali ipak zaboravlja da je onima koji su izbegli iz sirijskih ruševina otvoren legalan put u novu domovinu. Prvih 35 ljudi je stiglo u Nemačku. Oni su pošteđeni mnogih neprijatnosti: nisu dali novac krijumčarskoj mafiji, nisu morali da se otisnu na opasnu plovidbu morem, ni da nedeljama pešače Balkanskom rutom i provode dane stojeći pred bodljikavom žicom.“