Izbori u Mađarskoj – poziv na buđenje

Švebiše cajtung: „On na Zapadu slovi za problematičnog partnera. Zapravo je to čovek sa autokratskim osobinama. Raspolažući dvotrećinskom većinom, on je državu i društvo podredio sebi. Kritičari govore o medijima koji su pod njegovom kontrolom, šupljoj vladavini prava, populističkim parolama protiv Evropske unije, rasističkom i antisemitskom raspoloženju. Zašto je Orban toliko ubedljivo pobedio? Zašto se u Mađarskoj na stvari gleda drugačije nego van nje. Orban je doduše uspeo da ostvari skroman privredni rast. Za vreme vladavine liberalne opozicija, privreda je slabila i to pamte mnogi u Mađarskoj. Alarmantno je i ponovno jačanje ekstremne desnice (stranka Jobik prim. ur). Ona je profitirala na antisemitizmu i neprijateljstvu prema Romima, koji su duboko ukorenjeni u društvu. Ali, uprkos mračnim predviđanjima, Mađarska će ostati demokratska zemlja. Orban nije Putin.“

Tiringiše landescajtung: „Uzenimirujuće je to što je blizu 70 odsto Mađara glasalo za desničarski nacionalizam ili čak radikalnu desnicu. To za Evropsku uniju znači zvono za uzbunu. U Briselu do sada nije pronađeno rešenje za taj problem. Posebno zabrinjavajuće je to što se 25. maja održavaju izbori na kojima će se odlučivati o budućnosti Evrope. Možda je izborni rezultat iz Budimpešte znak za buđenje. Evropa se sve više doživljava kao nedemokratska. Bira se parlament, ali on nema veliku moć. Komisija EU nema dovoljno jak demokratski legitimitet, ali ima mnogo moći. Ona sve više zahteva od nacionalnih država. Ti zahtevi mogu da izazovu reakcije kakve su viđene u Mađarskoj. Taj signal morao bi da bude povod, da se započne sa promenama koje će dovesti do većeg prihvatanja ujedinjene Evrope.“

Vestfalen blat: „Kako se i strahovalo, mađarski premijer Viktor Orban osvojio je treći mandat. Njegova stranka je profitirala od promene glasačkog prava, što ju je učinilo jačom nego što je bila. Već taj detalj govori da nešto nije u radu u toj podunavskoj državi. Orbanova autoritarna politika koja se upliće u slobodu medija i državnu banku je neprihvatljiva. Jednako neprihvatljiva je i njegova težnja da ustav prilagodi sebi. Međutim, demokrate moraju da prihvate da se glasalo protiv levog centra. I bez izbornih manipulacija, Orban bi dobio dovoljno glasova za formiranje vlade. Sada Evropljanima preostaje da i nadalje u Budimpešti ističu važnost svojih vrednosti. Za šefove država i vlada 27 zemalja EU, koji se redovno sastaju sa Orbanom, to je isto tako veliki izazov, kao i izbori za Evropski parlament. To je dobra prilika da se kandidatima na tim izborima postavi pitanje, šta nameravaju da učine protiv mađarskog autoritarnog kursa“.

Algemajne cajtung: „Kao Nemac, čovek je sklon da ima mnogo simpatija prema Mađarskoj. Sportski gledano, zbog čuda u Bernu (pobeda fudbalske reprezentacije Nemačke nad Mađarskom u finalu svetskog prvenstva 1954. prim. ur). Politički, zato što je 1956. godine Mađarska ustala protiv sovjetskog imperijalizma, a otvaranje mađarske granice prema Austriji 1989. godine, bilo je uvod za ujedinjenje Nemačke. Sada je međutim u toj zemlji na vlasti čovek koji sa svojim stavom veoma podseća na Vladimira Putina. Poput Putina, i Viktor Orban deluje kao demokrata. Kada je reč o Orbanovom političkom pravcu, on se ocenjuje kao desničarsko-nacionalistički – zbog čega simpatije brzo moraju biti dovedene u pitanje. Sa druge strane, nejasno je da li se možda po Orbanu, jedina relevantna politika zove 'Orban'. Pitanje je da li je to bolje od desničarskog-nacionalizma.“

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković