Izlazak Nemačke iz EU: Jedna prazna priča?

U stranačkom programu Alternative za Nemačku (AfD), o kojem će se raspravljati u januaru, na prvom mestu je politika protiv migracije i useljavanja.

Ali, važna je i rečenica: „Smatramo neophodnim da Nemačkanapusti Evropsku uniju i uspostavi novu Evropsku zajednicu.“

Ta „zajednica“ bila bi nešto poput „Evrope raznih nacija“ koja bi imala samo zajedničko tržište i zastupala „zajedničke ekonomske i političke interese“. AfD ne želi da zadrži ni zajedničku valutu evro.

Prevremeni izbori su u februaru. Premda AfD nema šanse da se dokopa vlasti, toj desničarskoj stranci se za sada predviđa jako drugo mesto sa blizu dvadeset odsto glasova.

Jedan od njenih zahteva je da se građani Nemačke izjasne o članstvu u Evropskoj uniji. Zapravo, o tome Nemci nikada nisu imali prilike da glasaju na referendumu.

Negodovanje prema zajedničkoj valuti i Evropskoj uniji je stara priča među pristalicama AfD-a i posebno je bilo glasno u doba dužničke krize Grčke i drugih južnoevropskih država.

Ali, i rukovodstvo AfD-a svesno je činjenice da je članstvo u EU važno građanima Nemačke – prema istraživanju Fondacije „Konrad Adenauer“, čak 87 odsto Nemaca bi se na referendumu izjasnilo za ostanak u Uniji.

„Ekonomska misija kamikaze“

Zato su izjave čelnika AfD-a mnogo blaže kada je reč o tzv. Degzitu, kako se, po ugledu na Bregzit, naziva eventualni izlazak Nemačke iz EU.

Tino Krupala, kopredsednik AfD-a, u februaru je rekao da je „prekasno“ da Nemačka napusti EU. Kandidatkinja za kancelarku ove stranke, Alis Vajdel, rekla je da je istupanje iz EU tek „plan B“ u njihovoj politici.

Ipak, i to je dovoljno da ekonomski stručnjaci upozore da bi izlazak iz EU bio „ekonomska misija kamikaze“, kako stoji u saopštenju Udruženja srednjih preduzeća.

Ekonomski institut iz Kelna u maju je predstavio proračun prema kojem bi napuštanje EU koštalo Nemačku 690 milijardi evra u narednih pet godina, izazvalo pad BDP-a od 5,6 odsto, a dva i po miliona ljudi bi ostalo bez posla.

Šteta bi bila „uporediva sa štetom od korone i energetske krize zajedno“, navodi institut.

Roland Glezer, pokrajinski poslanik AfD-a u Berlinu, na sve to odgovara: „Da, Nemačka ima koristi od EU, ali verujemo da bi imala prednosti i s drugim sporazumima.“

„A kada ekonomisti kažu da bi to bila katastrofa, mogu samo da pitam: Jesu li to isti stručnjaci koji su tvrdili da će Velika Britanija propasti ako napusti EU? Dobro se sećam svih strašnih scenarija o Bregzitu, a sve je prošlo manje-više glatko.“

Bregzit (ni)je isto što bi bio Degzit

Zaista, institut iz Kelna svojevremeno je pripremio i procenu o izlasku Velike Britanije iz EU, a direktor instituta i jedan od autora istraživanja Hubertus Bart ukazuje da je Bregzit poslužio kao model za istraživanje o posledicama izlaska Nemačke.

„Naša procena je zapravo bila prilično suzdržana. Nemačka bi mogla biti mnogo teže pogođena jer smo mi mnogo čvršće povezani s Unijom nego što su Britanci ikada bili. Konačno, mi imamo i evro, što bi značilo mnogo više komplikacija nego što su Britanci ikada imali“, kaže Bart.

Prema njemu, svi građani bi „već za pet godina bili siromašniji za najmanje 5,5 odsto“, a odlazak Nemačke iz EU on naziva jedino „teškom ekonomskom krizom na koju je unapred upozoreno“.

Ideju o nekoj drugačijoj „zajednici“ smatra „prodavanjem magle“, odnosno nerealnom i besmislenom pričom o nečemu što se nikada neće dogoditi.

S druge strane, političar AfD-a Glezer sve to naziva samo projekcijama: „Zašto bi kompanije i potrošači u Italiji, Francuskoj, Švedskoj ili bilo gde prestali da žele nemačke proizvode samo zato što nismo u EU? Švajcarska nije u EU, pa ipak izvozi u sve te zemlje.“

Za Glezera nisu argument ni istraživanja koja pokazuju da ubedljiva većina Nemaca želi da ostane u Uniji: „Mi ne vodimo politiku vođenu istraživanjima javnog mnjenja. Mi želimo da vodimo politiku onoga što je neophodno i važno.“

Papir trpi sve

Politički analitičar sa Univerziteta u Kaselu, Volfgang Šreder, podseća da je antievropsko raspoloženje još od početka karakteristika AfD-a. Od tada je stranka još više skrenula udesno.

„AfD je pre svega nacionalistička stranka. Protivi se globalizaciji, što je uvek povezano s nepoverenjem prema međunarodnim autoritetima. Za njih su sve međunarodne organizacije, bilo da je reč o Evropskoj uniji ili Ujedinjenim nacijama, pretnja za 'pravu volju' običnog naroda“, kaže profesor političkih nauka.

A šta je s idejom AfD-a o osnivanju neke druge „zajednice“? „Na to možemo odgovoriti na dva načina“, kaže Šreder. „S jedne strane, možemo reći da ionako ne misle ozbiljno jer znaju da zastupaju poziciju manjine. Njih ne košta ništa da to samo govore.“

S druge strane, Šreder veruje da je to jeftina parola kojom računaju na neki budući scenario:

„Uvereni su da će sve više članica razviti nepoverenje prema EU i da će u budućnosti nastati novi razvoj koji će voditi ka Evroaziji, s drugačijim ekonomskim i političkim perspektivama.“