Pobeda rumunskih socijaldemokrata (PSD) nije iznenađenje. Sve ankete pre parlamentarnih izbora pokazivale su da oni imaju nedostižan rejting od 40 odsto glasova. Međutim, to da će oni, prema prvim rezultatima, moći da vladaju sami – predstavlja iznenađenje i za najsmelije partijske stratege. Liberalno-konzervativni protivnici (PNL) potpuno su zatečeni. Oni su se tokom izborne noći potpuno nerealno nadali preokretu, mada nisu imali čak ni polovinu glasova socijaldemokrata. To se ispostavilo kao potpuno pogrešna procena, ali pogrešna je bila i njihova predizborna kampanja: bez programa, bez jakih ideja – bleda i bezbojna.
Pobednička stranka PSD je pre godinu dana bila prinuđena da siđe sa vlasti, posle 64-oro mrtvih u jednom noćnom klubu i masovnih protesta u Bukureštu koji su usledili zbog te katastrofe, ali i zbog korupcionaških afera. Na ulice je izašla mlađa generacija koja je želela drugačiju politiku. Tada je predsednik države Klaus Johanis odgovorio na zahteve demonstranata i imenovao vladu eksperata koju je predvodio bivši komesar EU za poljoprivredu Dačijan Čološ. Za njega je u predizbornoj kampanji bila predviđena uloga „lokomotive" saveza centra i desnice, ali su PSD i njen šef Liviu Dragnea brzo su našli način da raščaraju reformistički orijentisane protivnike.
Smišljenim, pogrešnim informacijama i primitivnim, nacionalističkim parolama, PSD je potpirivao strah od „rasprodaje" Rumunije strancima – i to ne samo kod svojih vernih glasača. Upozorenja na „nerumunsko" u rumunskoj politici, na ono što se nameće iz Brisela i Vašingtona, pala su na plodno tlo. Strano je bilo sve što nije „prarumunsko" – od predsednika države Johanisa koji potiče od rumunskih Nemaca, do „briselskog premijera" Čološa. To je bio perfektan koktel koji je funkcionisao na sličan način kao i kod Alternative za Nemačku (AfD), prilikom Bregzita ili Trampove pobede u Sjedinjenim Američkim Državama. Postalo je očito da je i Rumunija zaražena nacionalističkim i populističkim virusom, mada to do sada nije bilo vidljivo kao u drugim istočnoevropskim zemljama.
Predsednik države sada mora da nekome iz pobedničke partije dâ mandat za formiranje vlade. Prvi čovek PSD Dragnea ima loše karte. Predsednik Johanis je još tokom predizborne kampanje najavio da mandat neće dati nijednom kandidatu koji ima probleme s pravosuđem. Dragnea je zbog manipulacije izbora osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora, a osim toga, protiv njega je pokrenut i proces zbog zloupotrebe službenog položaja.
Za sada je nejasno da li će Dragnea poželeti premijersko mesto i time se otvoreno suprotstaviti predsedniku države. Moguće je da on za prvo vreme predloži nekog drugog mandatara i time napravi korak ka kohabitaciji vlade i predsednika, ali se ne može isključiti ni mogućnost uzajamne blokade te dve institucije. To bi moglo da dovede do pokretanja postupka smenjivanja predsednika države, jer pobednička stranka PSD sa savezničkom, liberalnom partijom ALDE, poseduje dovoljan broj glasova.
Johanis bi morao da pripazi da ga pobednici, skloni opanjkavanju predsednika, u potpunosti ne blokiraju. Pošto se pobednička partija PSD dosta bučno izjasnila protiv antikorupcionih akcija, predsednik države ne bi smeo da dozvoli ni najmanji korak u pravcu upodobljavanja pravosuđa i slabljenja pravne države. Međutim, on ima sve manje manevarskog prostora. Prema anketama je izuzetno nepopularan, a reformski orijentisane snage u parlamentu igraće verovatno tek ulogu statista. Najverovatnije mu ovoga puta neće pomoći ni ulica: to potvrđuje slaba izlaznost na birališta – glasalo je svega 40 odsto građana.
Dvadeset sedam godina posle rušenja komunističke diktature, mladi ljudi u Rumuniji više nemaju poverenja u politiku. Mnogi od njih potražiće svoju sreću u inostranstvu. U rumunskoj političkoj igri, karte su od danas ponovo izmešane, a pobednik je rumunska socijaldemokratska partija koja je u međuvremenu postala ultrakonzervativna.