Izrael i Hamas: eskalacija?
27. mart 2019.
Ispaljena raketa pogodila je kuću u opštini Mišmeret nekoliko kilometara severno od Tel Aviva. Sedam osoba je povređeno, a kuća je uništena. Izraelski premijer koji se trenutno nalazi u Vašingtonu najavio je „snažan“ odgovor.
Na pitanje ko stoji iza napada izraelska vlada je za sebe očigledno već pronašla odgovor. Kasno posle podne u ponedeljak usledili su napadi iz vazduha na Pojas Gaze pri čemu je uništena jedna višespratnica koja je, prema navodima izraelske vojske, tajno uporište Hamasa.
Ta radikalna palestinska organizacija koja je na vlasti u Pojasu Gaze, prethodno je odbacila svaku odgovornost. Ispaljivanje rakete moglo bi da bude greška ili potez nekog pojedinca, izjavio je portparol Hamasa izraleskom listu „Harec“. Istovremeno je izrazio nadu da će odgovor Izraela biti umeren. Predstavnik Hamasa rekao je da bi se u tom slučaju i grupe u Gazi ponašale uzdržano, jer se u svakom slučaju želi da se spreči eskalacija sukoba.
Za sada je otvoreno pitanje da li će sve ostati na vazdušnom napadu i kako će Hamas na to reagovati. „Spremni smo za različite scenarije“, izjavio je portparol izraelske vojske Ronen Manelis. To potvrđuje i činjenica da su rezervisti informisani o mogućoj mobilizaciji što je postupak koji je do sada redovno najavljivao kopnenu ofanzivu izraelske vojske.
Bespomoćnost u Izraelu
Poslednji raketni napad iz Pojasa Gaze za izraelskog premijera Netanjahua dolazi u nezgodnom trenutku. Neposredno uoči izbora on mora da pokaže da Izraelu može da garantuje bezbednost. Ali napad se događa u nezgodno vreme i za Hamas.
Napad otežava situaciju za izraelskog premijera Netanjahua nekoliko sedmica uoči parlamentarnih izbora, podseća Peter Lintl, stručnjak za Izrael u berlinskoj fondaciji Nauka i politika. Desničarski političari poput Naftalija Beneta kritikuju Netanjahua da ne čini dovoljno, a isto to čine i predstavnici levičara – optužuju Netanjahuu da nije uspeo da reši problem Gaze. „Međutim, u ovom trenutku nema izgleda da bi bilo ko drugi u Izraelu mogao da bude ubedljiviji od Netanjahua“, smatra Lintl.
Netanjahuov najvažniji protivkandidat, bivši izraelski šef Generalštaba Beni Ganc, teško da može da profitira od sadašnje krize, kaže Ganc. „Njega su već kritikovali da ne predlaže alternativnu strategiju, jer po pitanju Gazu on se izjašnjava veoma slično Netanjahuu“, kaže Lintl. Ono što je takođe upitno, ukazuje ekspert berlinske fondacije, jeste to da li bi vojni sukob sa Hamasom Izrael mogao da ujedini na unutrašnje-političkom planu.
Izraelci nezadovoljni radom vlade
Najnoviji raketni napad mogao bi da dovede Benjamina Netanjahua u situaciju iz koje teško da može da politički profitira. Upravo objavljeno istraživanje javnog mnjenja izraelskog Instituta za demokratiju pokazuje da 76 odsto Izraelaca nije zadovoljno ostvarenjima vlade kada je reč o odnosu prema Pojasu Gaze što je dramatičan porast broja nezadovoljnih u poređenju sa junom 2018. godine. Tada je samo 56 odsto ispitanika navelo da je nezadovoljno radom vlade. Nezadovoljstvo je prisutno na svim stranama: među onima koji sebe definišu kao desnicu, 73 odsto građana kritično je orijentisano prema kursu vlade. Među levičarima je to čak 77 procenata.
Netanjahu ne profitira ni od činjenice da je, nakon ostavke ministra odbrane Avigdora Libermana u jesen prošle godine, preuzeo i njegovu dužnost. Oko 58 odsto ispitanih Izraelaca mišljenja su da je Netanjahu, zbog dvostruke funkcije koju obavlja – i premijer i ministar odbrane – preopterećen.
Žestoke reakcije
Za to vrijeme, Beni Ganc optužuje Hamas za ispaljivanje rakete i traži odlučnu reakciju. „Onaj ko ne reaguje na napade, ko plaća reket Hamasu, ko ne uzima dovoljno ozbiljno napade na stanovnike južnog dela zemlje i napade na Tel Aviv shvata olako, tome sada eksplodiraju rakete u centru zemlje“, naveo je Gantz u svojoj pisanoj izjavi.
Još odlučnije se izrazila ministarka kulture Miri Regev. „Moramo se vratiti politici ciljanog ubijanja“, izjavila je ona. „Samo kada vođe Hamasa i Islamskog džihada osete da su gonjeni i da su na meti, oni će na nas početi da gledaju drugim očima“, rekla je Regev.
Nezgodno vreme za Hamas
Ćutanje u Pojasu Gaze međutim upućuje na to da raketni napad i za Hamas dolazi u trenutno izrazito nezgodnom trenutku. Doduše stanovnici Pojasa Gaze se redovno okupljaju na žičanoj granici sa Izraelom kako bi demonstrirali protiv okupacije, ali istovremeno i pristalice novog saveza „Želimo da živimo“ izlaze na ulice protestujući protiv Hamasa. Oni pre svega kritikuju stalno pogoršanje osnovnih uslova za život. Hamas je do sada na te proteste reagovao nasiljem.
Ispaljivanje rakete pokazuje koliko je Hamas unutar Pojasa Gaze pod pritiskom, ukazuje Peter Lintl. Pritisak, kako on kaže, dolazi iz sasvim različitih pravaca. S jedne strane od grupa kao što je Islamski džihad, a s druge strane dovodi do napetosti s Palestinskim autonomnim vlastima na Zapadnoj obali koje redovno zadržavaju novac namenjen Hamasu, objašnjava Lintl. „Sve to dovodi do toga da Hamas biva sve autoritarniji i da na je na kraju pokrenuo i poslednje proteste u Pojasu Gaze. To da Hamas teško da više može da suzbije te proteste, jasan je znak da je politički oslabljen“, smatra Lintl.
Ekspert fondacije Nauka i politika zaključuje da Hamas teško da želi sebi da priušti novi rat sa Izraelom koji bi stanovništvo gurnuo u još veću bedu. Istovremeno pitanje je da li on još uvek može da se politički odupre vojnom pohodu. Jer pored Hamasa, i izraelska vlada je pod pritiskom.