„Ja sam svoj čovek i svoj pisac“

Tijan Sila voli svoju publiku, a i ona voli njega. Simpatični 42-godišnjak, koji je sa porodicom napustio Sarajevo ratne 1994. godine, rado se šali na svoj račun.

Kaže da je to je poneo iz detinjstva. A, detinjstvo, ono predratno, bilo je jedno normalno jugoslovensko djetinjstvo, dok nije postalo nenormalno, ratno, priča Tijan Sila za DW.

Rođen je u akademskoj porodici, već kao dete je voleo knjige, ali i svoje drugove s kojima se neumorno i bezbrižno igrao. Bezbrižno, do prije početka rata. A onda je počelo neželjeno odrastanje. Smrt, granate, snajperisti.

Dojučerašnja igrališta su preko noći postala opasna po život. Igrališta koja su se pretvarala u smetlišta. Drugovi koji su u izgorelim trafikama tražili porno-magazine koje su davali vojnicima UN u zamenu za hranu. Tijan Sila kaže da je nova knjiga upravo knjiga o njima.

„Meni je bilo nevažno šta jedem, za to su se morali brinuti roditelji. Ja sam čekao da dođe struja da bih mogao čitati stripove i slušati radio. Zato se knjiga i zove 'Radio Sarajevo'. Bežao sam u neki svoj svet, svet mašte“, priča Sila.

Beg iz Sarajeva

Porodica uspeva da napusti grad 1994. godine, tunelom do aerodroma i onda preko Zagreba odlazi u Nemačku. Prvo u Manhajm.

„U Manhajmu mi je bilo teško, morao sam da svarim rat, bio sam prilično bolestan. Kad smo se preselili u grad Landau, se sve promenilo nabolje. Tamo sam stekao prijatelje sa kojima sam osnovao muzičku pank grupu. Putovali smo i svirali, to me je psihički spasilo“, kaže Sila.

I u školi je postajao sve bolji. I dalje je rado čitao, sve bolje savladavao nemački jezik. „Jedino što me je pored muzike interesovalo bile su knjige, stoga mi je bilo najnormalnije da se upišem na studije germanistike i anglistike u Hajdelbergu.“

„Hajdelberg je jedan od najlepših nemačkih gradova, naročito kad si student i ne moraš da plaćaš skupe kirije“, priča Tijan Sila.

Povratak bliže prijateljima

Nakon završetka studija se ipak odlučuje da se tamo gde su ostali prijatelji, u nedaleki Kajzerslautern gde se zapošljava kao učitelj.

Prvu knjigu – prevedenu u BiH kao „Zvjerčica Unlimited“ – piše 2017. godine. I tim prvim romanom, slične tematike kao „Radio Sarajevo“ biva veoma zapažen od njemačkih književnih kritičara.

Slede romani „Zastava želja“ („Die Fahne der Wünsche“) i „Krah“ („Krach“), koji su doživeli samo njemačka izdanja.

Tijanu Sili je važno da najnovija knjiga bude što pre prevedena na bosanski. „Već vodim pregovore sa jednom izdavačkom kućom, tražimo dobrog prevodioca.“

Da li mu je čudno da mu se knjige sa njemačkog prevode na njegov maternji jezik? „ Ne, nisam sam u stanju da ih pišem na bosanskom. Nemački je u međuvremenu daleko više moj jezik“, kaže Sila.

Čiji je pisac Tijan Sila?

Na Vikipediji piše da je Tijan Sila nemački pisac. Da li je? „Svejedno mi je šta tamo piše. Ja sam svoj čovek i svoj pisac,“ dodaje kroz smeh.

Uozbilji se na pitanje o imenu. Tijan Sila je pseudonim jer ne želi da otkrije svoje pravo ime. Šta želi? Da i dalje piše, svira, predaje u školi. I raduje se kćerki koja je nedavno došla na svet. I novim susretima sa publikom.

Nakon čitanja u Berlinu, gde smo razgovarali sa njim, slede Keln, Esen, Dortmund, Frajburg, Bremen, Rostok, Bazel. „Znao sam da sam napisao dobru knjigu, no da ću imati toliko uspeha nisam ni sanjao. Ne mogu se odbraniti od intervjua“, kaže Sila.

I već sad se raduje novom boravku u Sarajevu koji planira do kraja godine. Do tada će možda biti jasno kada bi se knjiga „Radio Sarajevo“ mogla pojaviti i na bosanskom i ko će je prevoditi. Naslov će ostati isti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.