Jalova pravila i veliki problem

Evropski sud pravde je potvrdio: Dablinski sporazum važi – država u kojoj je neki potražilac azila prvi put stupio na tlo EU dužna je da rešava njegov zahtev. Ova odluka je doneta povodom tužbe jednog Sirijca i dve avganistanske porodice – oni su ušli u Hrvatsku preko Srbije. Hrvatska ih je – kao i hiljade drugih izbeglica – samo sprovela do slovenačke granice, kako bi podneli zahtev za azil u Sloveniji ili Austriji. Slovenija i Austrija su ih, međutim, vratile u Hrvatsku – po Dablinskom načelu, i izbeglice su zbog toga podnele žalbu sudu. Odluka suda znači da su Slovenija i Austrija ispravno postupile i da, s druge strane, to što je Hrvatska propustila ove ljude ka Sloveniji ne znači da su oni automatski dobili vizu za čitavu EU.

Jedna zemlja EU sme, dakle, da odluči da iz humanitarnih razloga primi izbeglice (pa i da bi ih propustila u neku drugu zemlju u koju izbeglice žele da stignu) iako nije nadležna za rešavanje njihovih zahteva za azil, ali u tom slučaju ta odluka važi samo za tu zemlju. Tako je sa Hrvatskom, ali i sa Nemačkom – što znači da je Nemačka imala pravo da 2015. godine otvori svoje granice za izbeglice. Drugim rečima, zemlje na „spoljnim granicama“ EU su nadležne i odgovorne za rešavanje zahteva za azil onih ljudi koji su na njihovoj teritoriji stupili na tlo EU, a zemlje u „unutrašnjosti“ imaju pravo da same odlučuju o tome da li će, i kome će, pružiti gostoprimstvo.

Drugo je pitanje u kojoj meri je koja zemlja iz „unutrašnjosti“ EU spremna da pomaže onim „spoljnim“. Suština odluke Evropskog suda pravde jeste da su Dablinske odredbe ispravne i dovoljne, a kolika je solidarnost među državama EU – to je političko pitanje: pravni sistem EU dopušta solidarnost, ali ne može da je proizvede niti nametne.

No, time nisu okončani konflikti oko izbegličke i azilantske politike u Evropskoj uniji, naprotiv, najveći spor tek predstoji: glavni tužilac Evropskog suda pravde Iv Bot zahteva da Mađarska i Slovačka učestvuju u raspodeli izbeglica prema ključu dogovorenom u septembru 2015. Tada se radilo o 120.000 izbeglica. Pomenute dve zemlje nisu htele da prime izbeglice prema tom ključu, baš kao ni Češka i Rumunija, s tim što su Mađarska i Slovačka podnele tužbe sudu. Sud tim povodom još nije doneo odluku – ona se očekuje tek na jesen – ali su reči tužioca Bota jasan nagoveštaj kako će ona glasiti. Baš kao što je jasno i da Mađarska i Slovačka neće da joj se povinuju bez otpora, te da će to možda dovesti do nove krize unutar EU. Evo kako odluku Evropskog suda pravde komentarišu nemački dnevni listovi.

Frankfurter rundšau: „To što je Evropski sud pravde potvrdio odredbe Dablinskog sistema, ne bi trebalo zamerati sudijama – već političarima EU, koji su odlučili da posledice migracija najjače osete zemlje u kojima su izbeglice stupile na tlo EU. Niko ne bi mogao da spreči Evropu da taj sistem zamene sistemom pravedne raspodele izbeglica. Naprotiv: sud je čak pozdravio takve namere i potvrdio da je Nemačka, i pored Dablinskih pravila, 2105, imala pravo da dobrovoljno rastereti svoje južne i istočne partnere. Nijedan zakon ovog sveta nije prinudio Angelu Merkel da se, iz straha od desničarske povike, kasnije hermetički zatvori granice. O tome ionako ne odlučuju sudije, već političari. A to što su oni svetlosne godine udaljeni od humanitarne izbegličke politike, nije problem suda.“

Velt: „Dablinski sporazum potiče iz vremena kada je priliv izbeglica bio mnogo manji. Pravna logika na kojoj počiva ne može da drži korak sa današnjom dinamikom kretanja izbeglica. Sud je presudio da su izbeglice ilegalno prešle granicu, te da ilegalci moraju da se vrate u zemlju u kojoj su stupili na tlo EU. Sada će biti zanimljivo da se vidi kako će ta odluka da bude primenjena u praksi u Evropi koja je krajnje podeljena oko pitanja izbeglica.“

Vesfeliše nahrihten: „Stvar je sada pravno rešena, ali u društveno-političkom smislu problemi tek počinju. Jasno je da Grčka i Italija ne mogu same da se izbore sa prilivom migranata. Preopterećena je bila i Hrvatska koja je 2015. i 2016. jednostavno propuštala izbeglice dalje. Istina glasi: Evropa do danas nije raščistila pitanje izbeglica, a Dablinske odredbe joj u tome nisu od pomoći. Pokušaj da se uvedu obavezujuće kvote za zemlje EU su neslavno propali. Istočni Evropljani, kao Mađarska i Slovačka, do sada su se uspešno opirali ideji solidarnosti.“

Berliner cajtung: „Ovaj Dablinski sistem se mora hitno promeniti u korist fer raspodele opterećenja i oko toga je složna većina država EU. No, istočni Evropljani odbacuju svaku reformu. Duboko podeljena Evropska unija sa Bregzitom i demontažom pravne države u Poljskoj i Mađarskoj ima pune ruke posla i nema snage da nađe rešenje za pravedniju raspodelu izbeglica.“

Nordvest cajtung: „Ne sme se zaboraviti da je kriza iz 2015. nastala zato što problemi oko izbeglica nisu razmatrani na vreme. Zemlje Severne Evrope su se uzdale u Dablinski sporazum i ignorisale realnost u Africi. Nemačka i Francuska su kao velike države mnogo ranije morale da preuzmu inicijativu. Posledice nebavljenja problemom su bile: užasni uslovi na izbegličkim rutama i užasni uslovi za smeštaj izbeglica. A kada je isto tako dugo ignorisan rat u Siriji kulminirao, izbeglička kriza je zahvatila Grčku sa posledicama koje su nam svima poznate.“

Frankfurter algemajne cajtung: „Odluka je još jednom pokazala da su evropska pravila kada je reč o izbeglicama samo od ograničene koristi (...) Hitno je potrebno reformisati evropsko pravo o azilu. Zemlje na jugu odbijaju da ponesu sav teret; logistička i finansijska pomoć koju dobijaju nije dovoljna. To što je Nemačka srdačno, ali bezglavo, primila bezbroj izbeglica, nije ojačalo prihvatanje pravila, već ga je, naprotiv, narušilo. I raspodela izbeglica u EU funkcioniše samo uz odobrenje država i njihovih građana. Glavni tužilac u Luksemburgu sada hoće da primora Mađarsku i Slovačku da prime izbeglice. Šta ako one to i dalje budu odbijale?“

priredio Saša Bojić