Janša – ponešto beskrvna varijanta Orbana?
5. jun 2018.
„U propaloj Jugoslaviji, Slovenci su važili kao vredni i dosadni. To u politici nisu uvek loše osobine“, piše švajcarski Noje cirher cajtung. „Od nezavisnosti 1991, tom zemljom se uglavnom vlada iz centra. I to je uglavnom išlo dobro, iako se povećala rascepkanost političke scene. I privreda je posle krize uhvatila korak i ima dobar rast od pet procenata. Janez Janša, predsedik desnonacionalne SDS, kandidovao se da bi slomio tradiciju i ukotvio Sloveniju u desnopopulistički tabor Evrope. Riskantan eksperiment nije sprečio samo slovenački ’nacionalni karakter’. Ipak, sa četvrtinom glasova na izborima, Janšina partija je sada najjača. Nije verovatno da će joj uspeti da stvori većinu za vladu. Neki takmaci, među njima i levoliberalni novajlija Marjan Šarec, isključuju mogućnost saradnje sa desničarima. formiranje vlade će biti teško, i vrlo je moguće da će biti održani novi izbori.“
„Zašto nije uspeo Janšin juriš na ’establišment’? Između ostalog, zato što mu i on sam pripada. Ovaj 59-godišnjak je dva puta bio premijer, dok zbog nepravilnosti pri nabavci oružja nije dospeo u zatvor. Sada nije ubedljiv kao čistunac. Svoj populizam je prepisao od Viktora Orbana, koji ga je u okviru svoje politike alijansi u Istočnoj Evropi aktivno podržavao. Tema broj jedan je bila, naravno, migracija. Ali tu Janša nije delovao posebno kredibilno. Pitanje migracije je, kako je govorio u predizbornoj kampanji, ’naše sudbinsko pitanje’. To može da važi kada je reč o zajedništvu u Evropi, ali, da li važi za Sloveniju?“
„Ta zemlja je klasična tranzitna zemlja na Balkanskoj ruti, koja se trenutno ne koristi previše. Slovenija je 2017. dala azil 150-rim osobama, 2016 – 170-rim. To za zemlju od dva miliona stanovnika nisu preteće brojke. I dok se njegov učitelj Orban prezentira kao branitelj hrišćanske Evrope od islamske seobe naroda, Janša je – ponešto beskrvno obećavao odbranu Šengenskog prostora“, piše između ostalog, Noje cirher cajtung.
Frankfurter algemajne cajtung piše da su u Sloveniji „pobedili EU-skeptici“ i da „posle Italije, i u susednoj evrozemlji Sloveniji predstoji naporno formiranje vlade. Kao što je i očekivano, nacionalnokonzervativna SDS je pobedila na parlamentarnim izborima. Ali, ona sada mora ili da formira manjinsku vladu ili da u vrlo fragmentiranoj skupštini stupi u koaliciju za najmanje dve poslaničke grupe. Za Sloveniju, iz koje potiče supruga Donalda Trampa Melanija, Janša je smislio devizu kao američki predsednik: „Slovačka na prvom mestu!“ (sic!). Janšini kritičari strahuju da bi on svoju zemlju mogao da izoluje od EU na sličan način kao i Mađarska, Poljska ili Češka, gde su isto tako populisti za kormilom. Slovenija je jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je u evrozoni. funkcija šefa Centralne banke (...) je trenutno upražnjena.“
Zidojče cajtung je objavio „profil“ „Janez Janša“ sa podnaslovom „desničarski populista pobedio u Sloveniji“. Tu između ostalog piše i ovo: „Naravno da nespretno poređenje Janše sa Orbanom nije dobro ni za jednog od njih dvojice. U korist Janše mora se reći da je u svoj svojoj oštrini i polarizaciji pazio da ne napada EU. A kada je o Orbanu reč, mora se priznati da je njegova stranka Fides pobedila sa 50 odsto glasova, dok je Janšina SDS morala da se zadovolji sa skromnih 25 odsto.“
Janša je, piše dalje minhenski dnevnik, „postao heroj 1991, kada je kao ministar odbrane u uniformi predvodio slovenačke paravojne formacije u desetodnevnom ratu za nezavisnost protiv JNA. Otada je on na političkoj pozornici, a tamo je sa leve strane prešao na desnu. Kada je 1993, preuzeo vođstvo SDS, ta skraćenica je još označavala Socijaldemokratsku stranku Slovenije. Godine 2003. je preimenovana u Slovenačku demokratsku stanku. Posebno rado, prema nekima i opsesivno, Janša neguje svoju sliku neprijatelja: to su veze starih komunista koje on još uvek svuda vidi na delu.“
Priredio Saša Bojić