Johanis traži drugi mandat, Rumunija traži „normalnost“
23. novembar 2019.
Sibinj, simpatični srednjevekovni grad u Transilvaniji, već je u božićnom spremanju. Ovde je, kažu, najlepši božićni vašar u Rumuniji. Predsednik Klaus Johanis može da bude ponosan na „svoj“ grad. Ovde je kao gradonačelnik započeo uspon u rumunskoj politici.
Tokom njegovog 14-godišnjeg mandata grad je postao primer u celoj zemlji, koja se, zahvaljujući nepotizmu i korupciji, teško oslobađala komunističkog nasleđa.
Sa pregršću preuranjenih pohvala pre pet godina je izabran za šefa države. Tada je većinu ubedio njegov moto da Rumuniju želi da promeni „korak po korak“.
Ali vrlo brzo Johanis, kojeg je kandidovala liebralno-konzervazivna partija PNL, morao je da spozna da je Bukurešt nešto sasvim drugo u odnosu na njegov ušuškani grad. Njegovi politički protivnici, a pre svih postkomunistički PSD, brzo su prepoznali navodne slabe tačke.
Naime, Johanis pripada nemačkoj manjini u Rumuniji, transilvanijskim Saksoncima, i za razliku od mnogih Rumuna nije pravoslavac već protestant. On je ubeđeni Evropljanin koji govori nekoliko svetskih jezika. Za mnoge Rumune to ne bi trebalo više da je problem.
Ali, za levo-nacionalnu propagandnu mašineriju su upravo to bili razlozi da započnu permanentnu klevetničku kampanju. Johanis nije „pravi“ Rumun, on ne može da voli svoju zemlju kao „istinski“ patriota, on bi prodao svoju zemlju Briselu i Berlinu – tako o njemu govore.
Johanis je objavio rat PSD-u
Klaus Johanis nije samo iz tog razloga u aktuelnoj izbornoj trci otkazao televizijsku debatu sa izazivačicom Viorikom Dančilom, šeficom PSD koju su pre nekoliko nedelja smenili sa mesta premijerke. On nije hteo svojim protivnicima da pruži platformu za lične napade, kazao je Johanis.
On je kazao da je PSD politička snaga koja je prethodne tri godine vodila rat protiv sopstvene države i sopstvenih građana. Sa takvom partijom ne može se voditi normalna debata, poručio je rumunski predsednik.
Johanis je postkomunisitčkoj PSD objavio otvoreni rat. PSD, koja je donedavno bila u vladi, razgradila je pravnu državu što nije više puta kritikovao samo Johanis već i Evropska komisija i Evropski parlament. Pokušaj PSD da početkom 2017. prikoči borbu protiv korupcije i pravosuđe stavi pod svoju kontrolu izazvao je proteste u celoj zemlji.
Predsednik se tada odazvao očajničkom pozivu civilnog društva i priključio se demonstrantima ispred zgrade vlade u Bukureštu.
Doduše, kasnije je morao da se povinuje pritisku vlade i Ustavnog suda, kojim dominira PSD, i prihvati deo spornih „reformi pravosuđa“. Takođe je bio bespomoćan i prilkom smene međunarodno priznate direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Laure Koveši.
Korak ka „normalnosti“
Johanisu se predbacuje pretarana odanost Ustavu – u prvom redu od strane mladih Rumuna, koji svoju zemlju listom napuštaju, jer su izgubili poverenje u politiku.
Mnogi Rumuni žele autentičnu promenu, demokratski ustav, zaokret od establišmenta koji i tri decenije od promena i dalje drži konce u svojim rukama.
Šanse za to su dobre. Na izborima za Evropski parlament 26. maja proevropske snage su osvojile većinu glasova. PSD je ostvarila najlošiji rezultat od osnivanja. Samo nekoliko dana kasnije je moćni šef PSD Liviu Dragnea osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe službenog položaja i završio je iza rešetaka.
Pola godine kasnije je jedna nova većina bivših pristalica i preletača u parlamentu izglasala je nepoverenje Dančilinom kabinetu, a šef PNL Ludovič Orban je preuzeo vladu.
Sada bi on, zajedno sa Johanisom, mogao da se pobrine za povratak „normalnosti“, što aktuelni predsednik toliko želi u svom drugom mandatu. A ako je verovati anketama, Klaus Johanis bi u drugom krugu izbora ove nedelje mogao da bude korak bliže svom cilju.