Južna vrata Pojasa Gaze: Egiptu se ne dopada plan Izraela

Za Diau Rašvana nema dileme - svaki pokušaj Izraela da povrati bezbednosnu kontrolu nad područjem između Pojasa Gaze i Egipta ozbiljno bi zaoštrio odnose između dve zemlje.

„Svaki izraelski korak u tom pravcu doveo bi do ozbiljne pretnje egipatsko-izraelskim odnosima“, rekao je pre nekoliko dana šef Državne informativne službe, koja je direktno odgovorna predsedniku Egipta.

Egipatska granica sa pojasom Gaze je sigurna, rekao je on i dodao da su „laži“ izraelske tvrdnje da se iz Egipta krijumčari roba u pojas Gaze. Izraelska vlada je jednostavno htela da skrene pažnju sa „novih neuspeha“ u ratu protiv Hamasa, pojasnio je on.

Početkom januara je američki Vol strit žurnal izvestio da je Izrael informisao Egipat o planovima za vojnu operaciju za ponovno preuzimanje kontrole nad takozvanim Filadelfijskim koridorom.

Koridor mora biti „u našim rukama“, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanyahu 30. decembra. Samo tako se može zaustaviti krijumčarenje i osigurati demilitarizacija Pojasa Gaze.

Izazov krijumčarenja oružja

Filadelfijski koridor je 14 kilometara dug deo zemlje koji se proteže duž granice između Egipta i Pojasa Gaze. Njegova politička predistorija seže u 1979. godinu. Tada su Izrael i Egipat zaključili mirovni sporazum koji je regulisao njihovu zajedničku granicu. Od tada se zajednički granični prelaz nalazi u gradu Rafah.

Posebno nakon poslednjih velikih napada Hamasa, koji EU, SAD i druge države klasifikuju kao terorističku grupu, postavlja se pitanje kako Hamas dolazi do velikih količina oružja koje već tri meseca koristi u napadima na Izrael, uprkos masovnim izraelskim vojnim operacijama.

Ne može se isključiti da su one u Pojas Gaze ušle preko egipatske granice, posebno kroz tunele – na šta se pre svega sumnja u Izraelu.

Lako naoružani graničari

Izraelska vojska i država povukli su se iz Pojasa Gaze 2005. godine. U istoj godini obe zemlje su se u takozvanom Filadelfijskom sporazumu dogovorile da će Egipat kontrolisati granični koridor između svoje teritorije i Pojasa Gaze pomoću 750 graničara.

Prema elementima definisanim u sporazumu, Egipćani nisu preuzimali čisto vojne funkcije u tom pojasu. U skladu s tim je i njihovo naoružanje, kao što je ograničen broj jurišnih pušaka i lakih mitraljeza. Tu su i zemaljski radarski uređaji, manji broj policijskih snaga, logističkih i vozila za pružanje pomoći, kao i manji helikopteri.

Upotreba teških oklopnih vozila je zabranjena sporazumom. Tom stavkom je Izrael prvenstveno želeo da osigura da Sinaj više ne predstavlja vojnu pretnju njegovoj teritoriji.

U stvari, Egipat je u više navrata uništavao tunele za krijumčarenje u graničnom pojasu. S obzirom na količinu oružja koje Hamas i dalje koristi, ne pitaju se samo u Izraelu da li je Egipat zaista uspeo u potpunosti sprečiti krijumčarenje.

Postoje činjenice koje ukazuju na to da bezbednosna saradnja između dve države funkcioniše. Prošlog oktobra, predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD Majkl Mekol rekao je da je Egipat upozorio Izrael na moguće nasilje tri dana pre Hamasovog napada. Međutim, Netanjahu je tu tvrdnju odbacio kao „apsolutno lažnu“.

Rat u Gazi takođe predstavlja veliki balast za odnose dve zemalja, jer među egipatskim stanovništvom postoji mnogo simpatija prema žrtvama u Pojasu Gaze, a istovremeno Kairo strahuje od masovnog egzodusa Palestinaca na svoju teritoriju.

Egipatska zabrinutost

Oštar ton u krugovima oko vlade u Kairu o planovima za sigurnosnu zonu pod kontrolom Izraela u Filadelfijskom koridoru u početku se može objasniti opštom zabrinutošću, kaže ekspertkinja za Bliski istok i Egipat Sonja Hegasi iz berlinskog Lajbnicovog centra za moderni orijent.

„Egipat na to gleda sa zabrinutošću da samo izraelske snage bezbednosti kontrolišu koridor“, kaže Hegasi za DW. To, kaže ona, znači i indirektnu optužbu da Egipat dopušta šverc oružja.

Zabrinutost je da bi, ako bi zemlja popustila pred izraelskim zahtevom, to bilo ravno priznanju sopstvene nesposobnosti. „Pri tome bi sama zemlja takođe smatrala da su narušeni njeni bezbednosni interesi ukoliko više nije prisutna u samoj tampon-zoni.“

Izraelsko-egipatska saradnja postojala je u pograničnom regionu i ranije – čak i ako joj Kairo umanjuje značaj.

Sudeći po brojnim međunarodnim medijskim izveštajima, autoritarni predsednik Abdel Fatah al Sisi, na primer, pokušao je 2019. sprečiti emitovanje intervjua koji je prethodno dao američkom kanalu CBS. U njemu je naveo da Egipat i Izrael u većoj meri nego ikada ranije sarađuju u borbi protiv paravojski. „Imamo širok spektar saradnje sa Izraelcima“, rekao je tada Al Sisi.

Pri tome su, prema tadašnjim medijskim izveštajima, izraelski zvaničnici javno hvalili saradnju s Egiptom u oblasti bezbednosti. Vlada u Kairu je od Izraela dobila dozvolu da stacionira trupe, tenkove i borbene helikoptere na severnom Sinaju za borbu protiv tamošnjeg ogranka terorističke Islamske države, pisalo je tada u izveštajima.

Takva saradnja je pak vrlo nepopularna u velikom delu egipatske populacije. Stoga je to izveštavanje bilo nezgodno za Al Sisija, uprkos tome što je on time mogao dobiti poene u Izraelu i zapadnim zemljama.

Nejasna budućnost Pojasa Gaze

Trenutni spor oko toga stoji i u kontekstu rasprave o budućnosti Pojasa Gaze, kaže Sonja Hegasi. Ponovo se razmatra ideja o naseljavanju Jevreja u Pojas Gaze, što otvoreno zagovaraju ekstremne nacoinalističke stranke koje su deo Vlade.

U stvari, ministri iz desničarske konzervativne vladajuće stranke Likud premijera Benjamina Netanjahua takođe su učestvovali na političkoj konferenciji usmerenoj ka tome cilju, održanoj u nedelju (28. januara) u Jerusalimu.

Sam Netanjahu je planove za ponovno naseljavanje Pojasa Gaze nakon rata pak opisao kao nerealne. No, prema medijskim izveštajima, ministar policije Itamar Ben Gvir, koji se smatra desničarskim ekstremistom, pozvao je da se izraelski doseljenici vrate u Pojas Gaze i druge delove Zapadne obale.

Prema njegovim rečima, Palestince koji tamo žive treba „ohrabriti“ da emigriraju. To je jedini način da se spreči još jedan masakr poput onog 7. oktobra, istakao je on.

I u izraelskim sigurnosnim krugovima raspravlja se i o pitanju budućnosti Pojasa Gaze. „Izrael ne želi da dugoročno bude odgovoran za Pojas Gaze, ali pitanje je kako obezbediti da taj pojas ostane demilitarizovan“, rekao je neimenovani visoki izraelski vojni zvaničnik, a prenosi Vol strit žurnal.

„To je prava dilema. Jedina mogućnost da se kontroliše to geografsko područje je kontrola onoga što u njega ulazi i iz njega izlazi.“ U bliskoj budućnosti i tokom narednih decenija, Izrael će morati da kontroliše svoje granice iz bezbednosnih razloga, rekao je izraelski zvaničnik.

„Egipćani takve rasprave verovatno tumače kao naznaku da Izrael želi ponovo da kontroliše granicu“, kaže Hegasi. „Iza toga stoji veće pitanje, šta će se u suštini dogoditi s Pojasom Gaze. A na to pitanje do sada niko ne može odgovoriti.“