Kad vozovi kasne: Švajcarci drže lekciju Nemcima

Nemci u međunarodnoj javnosti uživaju stereotip da su organizovani i precizni, zbog čega bi mnogo koji namernik na železničkim stanicama širom Nemačke mogao da se iznenadi kad voz debelo okasni, ili uopšte ne dođe.

Sa druge strane, izgleda da dosetka „tačan kao švajcarski sat" ima jače uporište u realnosti.

Ovih dana javnost je doznala da Švajcarske savezne železnice (SBB) baš i ne računaju na tačnost nemačkih kolega pa se sve više uzdaju u sopstvene snage. Naime, brzi vozovi iz Nemačke prečesto kasne što dovodi putnike u neprilike prilikom presedanja – Švajcarci zato uvode nove veze.

Kako su za agenciju dpa potvrdili u SBB i Nemačkim železnicama (DB), nevolje su tolike da brzi voz ICE 71 od Hamburga do švajcarskog Hura više neće ni saobraćati u Švajcarskoj. Umesto toga, dokotrljaće se do stanice u Bazelu kako bi služio kao zamena za druge nemačke vozove koji dolaze sa velikim zakašnjenjem.

Švajcarci mnogo tačniji

„Poslednjih meseci je opala tačnost vozova koji dolaze sa severa Nemačke u Švajcarsku preko Bazela", rekla je jedna portparolka SBB.

Svega 40 odsto vozova stiže na vreme ili uz kašnjenje od najviše pet minuta. Petina kasni više od petnaest minuta.

I tu je nevolja – u važnom železničkom čvorištu Bazelu vozovi koji kasne više od četvrt časa gube svoj „slot", odnosno mesto na koloseku koje stoji rezervisano neko vreme. To je velika muka za putnike koji zbog toga mogu propustiti idući voz.

Dobra vest za one koji putuju u Švajcarsku je da barem tamo (skoro svi) vozovi idu kao sat: u oktobru je 91 odsto vozova kasnilo manje od tri minuta, i putnici su stizali na vreme za 98,9 odsto presedanja.

U DB kažu da žale zbog situacije.

Zašto vozovi kasne?

Dojče ban bi, prema planu aktuelne nemačke Vlade, trebalo da postane daleko najvažniji prevoznik u zemlji u sklopu „zelene agende". U naredne tri godine bi država trebalo da uloži 45 milijardi evra u železničku mrežu i još 49 milijardi u jačanje regionalnog saobraćaja.

Do kraja decenije se teži dvostruko većem broju putnika – 300 miliona mesečno na dugim prugama, i pet milijardi u regionalnom saobraćaju.

Ali, nepouzdanost je jedna od najvećih muka. Prošle godine je u proseku svaki četvrti voz kasnio – iako se kao „kašnjenje" broji samo ono veće od šest minuta.

Ovoga jula je tek 60 odsto brzih vozova stizalo na cilj na vreme. DB je zacrtao sebi kao cilj da barem osamdeset odsto vozova ne kasni, ali još nije ni blizu toga.

Nedavno je list Virtšaftsvohe objavio detaljnu analizu razloga za kašnjenja. Kao tri najbitnija, list ističe radove na prugama, zastarela vozila i manjak osoblja.

nr (dpa, rnd, wiwo)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.