Kako je korona razgolitila sve slabosti zdravstvenih sistema
13. januar 2021.Institut Robert Koh je objavio statistike prema kojima se u 80-milionskoj Nemačkoj od početka pandemije korona-virusom zarazilo negde oko 30.000 zdravstvenih radnika. Kod 29 njih je, kako se oprezno navodi, „uzrok smrti povezan s koronom“ – što u prevodu znači da ih je ovaj virus ili primarno ubio ili da je u kombinaciji s nekim drugim dijagnozama ubrzao njihovu smrt.
U Srbiji sa oko sedam miliona stanovnika od početka pandemije kovida 19 obolelo je najmanje 3.300 zdravstvenih radnika, 67 ih je preminulo. Vlasti i nadležne institucije, pak, tvrde da je pandemija u Srbiji pod kontrolom – štaviše, iz njihovih izjava u prošlosti bi se moglo zaključiti da je ona već pobeđena – i to nekoliko puta. Lekari „na terenu“ pak poručuju: „Bojimo se da uskoro više neće imati ko da vas leči“.
Egzodus lekara iz Rumunije
Manjak medicinskog osoblja nije problem s kojim se zdravstveni sistemi evropskih zemalja – i bogatijih i siromašnijih – suočavaju i bore tek od početka pandemije. Medicinari iz siromašnijih evropskih zemalja već godinama odlaze u zemlje u kojima se njihovo znanje bolje plaća.
Trećina studenata medicine iz Rumunije po završetku studija odlazi u inostranstvo – oko 5.000 njih završi u Nemačkoj. A to, kako je saznala reporterska ekipa #Europea, ne rade samo zbog bolje plate.
Štedelo se na pogrešnom mestu
Ali i u bogatim zemljama zdravstveni sistemi, zbog nedostatka osoblja, pucaju po šavovima. I bogate zemlje muku muče s manjkom osoblja. Na zdravstvu se u mnogim evropskim zemljama već godinama štedelo, pogotovo na javnom zdravstvu koje sada, u doba pandemije, igra ključnu ulogu.
Sve te nedostatke nažalost su životima platili ljudi koji su umrli od korone zato što su kapaciteti u bolnicama bili prepuni, ali i svi oni koji su umrli od drugih bolesti jer zbog prepunih bolnica nisu mogli da dobiju pravovremenu i adekvatnu lekarsku pomoć.