Kako nemački humanitarci pomažu Romima u BiH

Na strmoj serpentini na padinama planina iznad Sarajeva taksista se zaustavla, ne želi dalje neasfaltiranim putem. „Tamo vas nijedan taksi ne bi odvezao", objašnjava on svojim putnicima gotovo izvinjavajući se, dok oni izlaze kako bi ostatak puta prešli peške. Razlog: tamo gore se nalazi naselje u kojem žive isključivo Romi.

To je paralelni svet. Smeće i otpad na sve strane. Olupine auta, zarđale veš mašine, stari dušeci. Ruševine i nedovršene kuće, a između njih lutaju psi.

U ovom malom naselju, čije su kuće nekada izgrađene sredstvima opštine, ali koje je odavno postalo takozvana „no-go zona", živi između 100 i 200 Roma. Tačan broj niko ne zna.

Jedna od njih je Selvije Kindaj. Ima 30 godina i već šestoro dece. Njen partner je nekoliko meseci živeo u Nemačkoj, a zatim se vratio u Bosnu i Hercegovinu. Sa svojom decom - poređanom po visini - stoje ispred svoje kuće. Zapravo, to je više gradilište. Sve izgleda improvizovano, haotično, nedovršeno. Gostima iz Nemačke pričaju o svojoj situaciji i nadaju se pre svega finansijskoj pomoći.

Zahvaljujući podršci udruženja „Faros", pre nekoliko meseci je dobila zvaničnu potvrdu o prijavi prebivališta, a time i svoju ličnu kartu. A - troje od njene šestoro dece sada pohađa školu.

Zakon o prebivalištu

U Bosni i Hercegovini, živi 3,2 miliona ljudi. U zemlji koja je kandidat za članstvo u EU – zvanično je priznato 17 nacionalnih manjina, među njima i Nemci. Ali, ubedljivo najveća manjina su Romi. Mnogi pripadnici ove zajednice su slabo obrazovani. Mnogi od njih ne znaju ni da čitaju ni da pišu.

Od 2015. u ovoj maloj balkanskoj zemlji važi kontroverzan zakon o prijavi prebivališta. Taj zakon najviše pogađa Rome, iako se ne odnosi samo na njih: Ako neko živi u nelegalnoj zgradi, može mu biti uskraćena potvrda o prijavi prebivališta.

Prema proceni Zlatana Begića, stručnjaka za međunarodno pravo sa Univerziteta u Tuzli, u Sarajevu, koje ima oko 300.000 stanovnika, oko 60.000 ljudi nije prijavljeno na adresi na kojoj žive.

Jedan od razloga je taj što nakon rata u Bosni od 1992. do 1995 više od 15.000 kuća nije ponovo izgrađeno. Drugi razlog su nelegalno izgrađene kuće.

Nevladine organizacije tvrde da vlasti u Bosni i Hercegovini mogu odbiti izdavanje potvrde o prebivalištu ako podnosilac zahteva ne može da dostavi dokaz o vlasništvu ili overen važeći ugovor o zakupu kuće ili stana. To znači: bez prijave prebivališta - nema lične karte.

Pomoć Farosa i nemačke evangelističke crkve

Udruženje „Faros", nazvano po svetioniku iz antičke Aleksandrije želi da pomogne. Ključna finansijska podrška stiže iz Nemačke, iz Virtemberga, od organizacije evangelističke crkve Diakonija.

Ingrid Halbriter, već 25 godina živi i radi u Bosni i Hercegovini i vodi udruženje na terenu. Zajedno sa svoje tri koleginice, 58-godišnja Halbriter savetuje pre svega pripadnike romske manjine, prati ih pri odlasku u institucije i pruža im konkretnu podršku.

„Mnogi od njih uopšte ne znaju svoja prava - i to zato što često ne umeju da čitaju i pišu", izjavila je ona za evangelističku agenciju (epd).

„Ali, ko nije prijavljen i nema ličnu kartu, zvanično ne postoji. Naš cilj je da ove ljude učinimo vidljivim." Udruženje se takođe zalaže za promenu zakona o prijavi prebivališta.