Kako se Lajpcig vratio na knjišku mapu sveta

Međunarodni sajam knjiga u Lajpcigu, sajam je sa dugom tradicijom. Ovde se već vekovima trgovci i izdavači sastaju kako bi sklapali poslove, a 1825. je u Lajpcigu utemeljeno i „Berzansko udruženje nemačkih knjižara“.

Srce nemačkog izdavaštva

Istorija sajma knjiga u Lajpcigu tesno je povezana sa konkurencijom većeg i međunarodno poznatijeg sajma u Frankfurtu na Majni. Nakon što je u jeku protivreformacije, zbog crkvene cenzure, trgovina knjigama u Frankfurtu bila teška, u isto vreme je u protestantskom Lajpcigu u 16. veku procvetao „biznis“ sa knjigama.

Sredinom 17. veka Lajpcig je preoteo primat najvažnijeg knjiškog sajma Frankfurtu, koji je u 18. veku na neko vreme čak i zatvorio sajamska vrata. Promenu odnosa doneo je tek Drugi svetski rat i njegove posledice. Nakon razdvajanja Nemačke, Lajpciški sajam, koji se našao u DDR-u, pada u zaborav, a frankfurtski doživljava renesansu. Nakon nemačkog ujedinjenja 1990. postojala je čak inicijativa da se sajam u Lajpcigu u potpunosti ugasi.

No, glasovi koji su tada tražili da se Nemačka skoncentriše na samo jedan sajam – onaj u Frankfurtu, ubrzo su utihnuli. Gradski oci i politički vrh savezne pokrajine Saksonije uvideli su da je, nakon odumiranja istočnoevropske ekonomije, Lajpciški sajam jedan od nekoliko preostalih brendova na području bivšeg DDR-a.

Radilo se i o imidžu grada Lajpciga koji je u godinama nakon ujedinjenja bio prisiljen da traži novu ulogu u Nemačkoj. Za spas Lajpciškog sajma najzaslužniji su neki članovi svemoćnog „Berzanskog udruženja nemačkih knjižara“ koji su, uz protivljenje dobrog dela članstva, doneli odluku o ulaganju u Lajpcig.

Najveći problem pred kojim su se našli spasitelji sajma bilo je pronalaženje nove uloge, posebno u odnosu na konkurenciju u Frankfurtu. Čarobna formula se zvala „istočne veze“. Verovalo se da bi Lajpcig mogao iskoristiti svoju povezanost sa bivšim istočnim blokom i postati najveći sajam za istočno i srednjeevropsko tržište.

Najveća čitalačka manifestacija u Evropi

Spas za Lajpcig je stigao iz malog i uspavanog gradića Gutersloa na zapadu zemlje, gde je smešten „Bertelsman“. Vođstvo ovog globalnog izdavača godinama je pokušavalo da u Frankfurtu ustanovi čitalački festival kao platformu za javni istup svog čitalačkog kluba. Tada se neto setio Lajpciga i tamo uporedo sa sajmom pokrenuo festival „Lajpcig čita“ koji je u međuvremenu sa preko 2.000 manifestacija narastao u najveći čitalački festival u Evropi.

„Lajpcig čita“ je sa sobom prema gore povukao i sajam čija je uprava promenila koncept. Tako danas Lajpcig slovi za, iako manji, ali istovremeno inovativniji literarni sajam. Inovativne ideje, poput raznih stručnih konferencija ili promocija zvučnih knjiga, iz Lajpciga se redovno prenose u veći Frankfurt.

Lajpcig je u međuvremenu ponovno stekao kompetenciju kada je reč o literaturi istočne i srednje Evrope. Međunarodni sajam knjiga u Lajpcigu je sa preko 2.000 izdavača iz 39 zemlja i oko 156.000 posetilaca jedna od najvećih manifestacija takve vrste na svetu. To je nešto u šta pre 20 godina niko nije verovao.

Autori: Holger Eling / Nenad Krajcer

Odg. urednik: Nemanja Rujević