Kako usaglasiti vize i pravo na azil?
22. oktobar 2012.Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih rekao je ovih dana da bezvizni režim ne sme voditi u zloupotrebu prava na azil. To je samo jedna u nizu sličnih izjava kojima se pripremaju mere zaštite od velikog priliva potražilaca azila iz Srbije i Makedonije. A glavni način zaštite je ponovno uvođenje viza. O njemu će se raspravljati ove nedelje u Luksemburgu na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.
U osnovi – prosta računica
Iv Paskuo iz Centra za evropsku politiku kaže da su kriterijumi na osnovu kojih se odlučuje o uvođenju viza relativno jednostavni: broj lica koja podnesu zahtev za azil u zemljama Šengenske zone se uporedi sa brojem onih čiji se zahtevi odbiju. Ako se u nekoj od zemalja pokaže da je razlika između ta dva broja nesrazmerno velika, ta zemlja najpre stupa u dijalog sa zemljom iz koje dolaze potražioci azila. A posle toga se ponovo uvode i vize.
Zahtevi moraju biti razmotreni
No, u kakvom odnosu je taj postupak sa Zajedničkim evropskim sistemom azila koji treba da stupi na snagu do kraja ove godine? „Mora se napraviti razlika između odredbi o pravu na azil i odredbi o slobodi putovanja i migracija“, kaže Iv Paskuo. „Odredbe o bezviznom režimu mogu biti dopunjene privremenim uvođenjem viza. Ali, to ne oslobađa države-članice obaveze pridržavanja odredbi o zaštiti potražilaca azila. Ako neko iz neke balkanske zemlje traži azil jer u svojoj zemlji mora da strahuje za svoj život, država u koju je došao mora da ispita da li je to zaista tako“.
Vizni režim – onemogućavanje zaštite?
Doduše, može se desiti da upravo ograničavanje slobode putovanja ugrozi pravo na azil, upozorava Anelize Baldačini iz organizacije Amnesti internešnal. Ona, baš kao i mnoge organizacije za zaštitu izbeglica, kaže da bi ukidanje viza moglo da ugrozi upravo mnogobrojne Rome iz Srbije i Makedonije: „Mi strahujemo da ovo ukidanje viza ima pre svega za cilj da spreči etničke manjine da slobodno putuju. One su ugrožene u zemljama u kojima žive, tamo su žrtve diskriminacije i moguće je da bi ti ljudi ovde imali pravo na azil.“
Počelo sa „Arapskim prolećem“
Diskusija koja će se voditi u Luksemburgu odnosi se na zemlje tzv. Šengenskog prostora kome pripada većina zemalja EU, ali ne i Velika Britanija, Irska, Kipar, Rumunija i Bugarska. S druge strane, u Šengenskom prostoru su i neke zemlje koje nisu članice Evropske unije: Island, Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Raspravama o klauzulama kojima bi se omogućilo ponovno uvođenje viza za građane nekih zemalja počela je 2011. povodom dolaska ogromnog brija tuniskih izbeglica u Italiju.
Autori: Kristijan Valc / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević