Kakva je budućnost NATO saveza?

Severno-atlantski odbrambeni savez je već počeo da razmišlja o svojoj novoj ulozi i već trećoj epohi u koju ulazi. Jer nakon dvadesetak godina završava se razdoblje vojnih misija, uključujući i onu u Avganistanu. Ta misija je 2011. doživela vrhunac sa gotovo 150.000 tisuća iz 28 zemalja članica NATO, uz vojnike 21 zemlje partnera i ona bi trebalo da bude završena najkasnije u decembru 2014. Kako će izgledati NATO nakon toga? Jedan od diplomata u sedištu odbrambenog saveza tvrdi kako će uloga vojnog saveza biti "više politička".

To je već druga velika transformacija zapadnog odbrambenog saveza. U vreme osnivanja 1949. svet je bio opasnije mesto za život, ali je svakako bio i jednostavniji. Glavni zadatak NATO saveza bilo održavanje ravnoteže straha prema tenkovima i oružju Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika i to je potrajalo četrdesetak godina.

Godine 1989. pao je Berlinski zid, a čitavo socijalističko carstvo se raspalo. Preko noći je i NATO izgubio svaki smisao, jer su i nekadašnje članice Varšavskog sporazuma postale članice tog saveza. Počelo je drugo razdoblje Severno-atlantskog saveza, koje je bilo u znaku drastičnih smanjivanja izdataka za odbranu i tek povremenih misija u kriznim područjima.

Svetski policajac i u budućnosti?

Prva su to bili napadi na uporište Srba u Bosni i Hercegovini 1995. i to je ujedno bio kraj doskorašnjeg glavnog zadatka vojne alijanse kao "kolektivnog mehanizma za samoodbranu". NATO je vremenom sve više preuzimao ulogu saveza koji „garantuje bezbednost“ u misijama, poput onih u Makedoniji 2001. pa do intervencija nakon terorističkog napada na Ameriku u septembru 2001. kad je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš i zvanično zatražio pomoć saveznika zbog slučaja napada na jednu od zemalja NATO. Istovremeno su stizali i drugi zadaci, od Kosova, pa do pomoći protivnicima Gadafija u Libiji 2011. i misije protiv pirata u Indijskom okeanu. Ali i ta misija, poput one u Avganistanu bi ubrzo mogla doći do kraja.

Dakle, NATO savez je pred trećim razdobljem i već su počele rasprave o novom ulogama odbrambenog saveza. Ideja da se vojni savez vrati politici, ima i drugih razloga i o njima se često govori u Briselu: "Umorni smo od misija", kaže jedan zvaničnik u ovom vojnom savezu. "Nemamo dovoljno novaca", dodaje drugi. Obojica diplomata koji su želeli da ostanu anonimni, potpuno su u pravu. Javnost na Zapadu je podržavala NATO još dok je morala da se boji sovjetske vojne sile, ali to je davna prošlost. Onda je još došla i finansijska kriza, koja je dodatno presušila kasu za vojne izdatke.

Malo novca i skupo iskustvo

Već sad je tako da niti vojna operacija srednje veličine ne bi bila moguća bez Sjedinjenih Američkih Država, makar je privredna snaga EU, podjednako velika kao i američka. Takvi, sve manji izdaci za vojsku ne ljute samo Vašington koji od Evropljana traže više, nego je dovela i do koncepta „Smart Defence“, "Mudre odbrane" koja i polazi od pretpostavke sve manjih nacionalnih vojnih kapaciteta, koji tek udruženo mogu imati smislenu delotvornu snagu.

Rasprava će, kako se očekuje, trajati do septembra ove godine, kada bi u britanskom Kardifu, predstavnici zemalja NATO, trebalo da se dogovore o novim zadacima ovog vojnog saveza. Tom prilikom trebalo bi izabrati i novog generalnog sekretara, jer mandat Andersu Fogu Rasmusenu ističe. Njegovo mišljenje je da je NATO u vojnim misijama (posebno u Avganistanu), stekao ugled vojne sile kakvu nikad nije imao pre toga. "To iskustvo ne sme biti zaboravljeno", smatra Rasmusen.

Utoliko se može očekivati da NATO neće zaboraviti da je pre svega vojni savez i da će se i dalje držati velikih, međunarodnih vojnih vežbi. Međutim, u drugim zemljama će se pre svega usredsrediti na uspostavljanje lokalnih odbrambenih kapaciteta, kako bi se unapred sprečile krize i sukobi.

Nova epoha i za nemački Bundesver

Kraj misije u Avganistanu znači i novo razdoblje za nemačku vojsku. Vojnici stacionirani u Kunduzu na severu zemlje, po prvi put nakon Drugog svetskog rata, ponovo učestvuju u teškim bitkama, koje bi ponekad trajale i satima. Na desetke Nemaca izgubilo je živote, jer je Kunduz bilo mesto, gde je Bundesver morao da nauči da ratuje, izjavio je jednom prilikom tadašnji ministar odbrane Tomas de Mezijer, prilikom primopredaje vojnog uporišta avganistanskim bezbednosnim snagama. "Ovde se gradilo i borilo, ovde se plakalo i tešilo, ubijalo i ginulo", izjavio je nemački ministar.

Nemačka vojska je upravo u Avganistanu stasala u "pravu vojsku“. Reforma Bundesvera pokrenuta je 2010, u godini najžešćih borbi u Avganistanu, što je dovelo do poboljšanja njenih operativnih sposobnosti. Nemačka bi trebalo da učestvuje u međunarodnim misijama sa ukupno 10.000 vojnika, iako bi ukupan broj vojnika trebalo da bude smanjen sa 250.000 na 185.000.

Kako stvari trenutno stoje, krajem 2014. Bundesver u misijama više neće imati više od 3.000 vojnika, a tako malo ih nije bilo sve od devedesetih godina prošlog veka. Među vojnim stručnjacima i s obzirom na raspoloženje u centrima moći, malo je verojatno da predstoje neke nove velike misije.

Zapravo se već govori o svojevrsnoj "Doktrini Merkel" gde Berlin radije daje oružje i obučava partnere, kojima navodno može da veruje, nego da šalje nemačke vojnike u krizno žarište. Nemačkoj vojsci to može biti olakšanje, ali možda otvara i nove probleme. Jer opet se može čuti pitanje, zašto nam je uopšte potrebna vojsku i zašto vežbamo odbranu?

D. Ebeling, M. Fischer / A. Šubić