Kalifat propada, IS ostaje

Paravojska Islamske države (IS) bi uskoro mogla da bude pobeđena i u Mosulu, poslednjem velikom uporištu u Iraku. Iračka vojska uz podršku međunarodnih snaga iz vazduha već je oslobodila istočni deo grada i zauzela strateški važan aerodrom odakle se vodi ofanziva na zapadne kvartove. Tu, preko reke Tigar, prema procenama pod vlašću IS živi oko 700.000 civila. Zapadni Mosul je teži teren za borbe, premrežene tesnim uličicama i gusto naseljen. Pa ipak, procenjuje se da tamo ima najviše 2.000 džihadista. Njihov poraz je, kažu poznavaoci prilika, samo pitanje dana.

Povlačenje na internet?

Kako će izgledati budućnost IS nakon gubitka najvažnijeg bastiona u Iraku? Da IS ima budućnost bez sumnje pokazuje anketa koju je sproveo Arapski centar za istraživanje i politiku sa sedištem u Dohi. Autori studije su sproveli anketu u devet najvažnijih arapskih zemalja – među njima u Tunisu, Egiptu i Saudijskoj Arabiji. Većina (59 odsto) ispitanika pozdravila je vojne akcije protiv IS koje sprovodi međunarodna koalicija predvođena SAD. 37 odsto ispitanih je, međutim, bilo protiv. Skoro tri četvrtine – 72 posto – imaju negativan utisak o Islamskoj državi, ali ipak 11 odsto pozitivan ili čak veoma pozitivan.

Tih 11 procenata podrške, koje Islamska država uživa na Bliskom istoku i u severnoj Africi, bi dugoročno moglo da obezbedi preživljavanje terorističkoj mreži. S jedne strane su oni koji imaju simpatije za borce IS, spremni su da im pruže podršku i budu jataci nakon što borci pobegnu iz Mosula i oslobođenih gradova. Ali pre svega tu su i oni koji su spremni da se pridruže IS.

To da IS uprkos svim porazima još uvek ima budućnost sugeriše i studija koju je sproveo Kraljevski koledž iz Londona. Prerano je planirati svet bez IS, upozoravaju autori ove studije. U slučaju nužde džihadisti bi na neko vreme mogli da se povuku iz realnog u virtuelni svet i vode borbu odatle, navodi se u ovoj studiji. Svet interneta bi ubuduće mogao da postane još bitniji za regrutovanje radikalnih islamista. Tamo, tako pišu istraživači iz Londona, agitatori IS daju idealizovanu sliku ove paravojske i „kalifata" koji predstavljaju kao raj na zemlji. Stratezi IS znaju vrlo dobro da ovakva taktika daje plodove: „Medijsko oružje može biti jače od atomskog oružja", napisali su u jednom strateškom dokumentu.

Zapad je i sam kriv

Zašto su delovi arapskog sveta toliko privrženi brutalnim teroristima? Pomenuti Arapski centar za istraživanje i politiku iz Dohe navodi glavne razloge. Jedan od njih je da brojni Arapi žive u teškim ekonomskim i socijalnim uslovima. Nedostatak mogućnosti za učešće u političkom životu, loša javna uprava i nedostatak političkih sloboda podstiču naklonost fundamentalizmu.

Takođe, zapadne države svojim delovanjem idu naruku džihadistima. Podseća se na 1991. Godinu kada je Zapad prećutao svrgavanje Islamskog fronta spasa sa vlasti u Alžiru, iako je ova struja političkog islama na vlast došla izborima. To je Zapad koštalo u arapskom javnom mnjenju. Nešto slično viđeno je 2013, kada je vojnim pučem sa vlasti u Egiptu počišćeno Muslimansko bratstvo – iako je pošteno pobedilo na prvim demokratskim izborima u istoriji te zemlje. Zapad se brzo privikao na novog vlastodršca, bivšeg generala Al Sisija. Pogubna po imidž Zapada bila je i razorna intervencija u Iraku, zasnovana na laži da bivši diktator Sadam Husein poseduje nuklearno oružje.

Drugi razlozi za veliku podršku islamistima – i to ne samo IS – kriju se u spletu dogme, kulture i ideologije. Kako se navodi u studiji, radikalni islamisti uspešno „manipulišu“ svete knjige, a na tom polju već imaju publiku itekako spremnu da ih čuje. Koriste činjenicu da su brojni muslimani srasli sa svojom religijom i time skloni da prihvate one koji se za tu religiju navodno bore, pa makar i na pervertirano ekstremni način.

Prezir prema moderni

Kao dodatni faktor za uspeh fundamentalističke slike sveta studija navodi poseban odnos širokih slojeva stanovništva u arapskom svetu prema modernosti. Radikalizam se na Bliskom istoku i u severnoj Africi hrani napetostima između tradicije i sve bržim svetom u kojem za tu tradiciju ima sve manje mesta. „Tako radikalizam pojačava sliku sveta, koja se verovatno temelji na pogrešnim pretpostavkama, ali onda obeležava skoro sva područja života: politiku, vaspitanje, ulogu religije u društvu i – možda najviše – samu modernu."

Sve te okolnosti, piše libanski istoričar Žorž Korm, dovele su do „autodestruktivne dinamike" u arapskom svetu. Zbog toga se popularnost IS ne može suzbiti (samo) vojno, smatra politikolog Ram Kuri. Naprotiv, napisao je on za Al Džaziru, „verovatnoća je velika da će broj podržavalaca i simpatizera IS dodatno rasti i ako sam IS bude razbijen, ali ako ne bude ništa učinjeno kako bi se poboljšali bedni ulovi koji su milione očajnih Arapa doveli do toga da se okrenu IS kao slamki spasa."