Kampovanje protiv vlade Crne Gore

Jutro u Podgorici. Oktobarsko sunce greje kao da je početak leta, iako je asflat još mokar od jesenje kiše od prethodne noći. Sa zvučnika dopiru zvuci domaće rok-muzike, dok se nekoliko momaka glasno smeje igrajući fudbal. U hladu se penzioneri spremaju za novu partiju šaha, a žene još piju prvu jutarnju kafu. Raznobojni šatori su zatvoreni, posteljina i prostirke uredno složeni. Na prvi pogled idilična atmosfera koja podseća na – kampovanje.

Međutim, reč je o demonstracijama opozicije. Nekoliko stotina šatora postavljeno je na bulevaru Svetog Petra Cetinjskog ispred Skupštine Crne Gore. Okupljeni su od zgrade odvojeni metalnim ogradama, iza kojih pomno posmatraju policajci pod teškom opremom. Tako izgleda politički protest koji su sami, bez podrške opozicionih kolega, organizovali članovi koalicije Demokratski front (DF) pod motom „Sloboda traži ljude“.

„Utisci su zaista dobri. Prvi dan je bio poseban, jer je reč o početku najznačajnijeg političkog dešavanja u Crnoj Gori u ovom trenutku“, ponosno izjavljuje poslanik DF-a Koča Pavlović. Prve večeri, u nedelju 27. septembra, okupilo se oko 7.500 ljudi, tvrde organizatori, iako je prema procenama policije te noći na bulevaru bilo 2.500 protestanata. „Teško je proceniti broj ljudi zbog specifičnog položaja bine“, kaže Pavlović. „Nakon početka, svakog dana se ovde spontano okupi između 2.500 do 4.000 ljudi, a sve je više onih koji ostaju da spavaju u šatorima. Sinoć je uprkos kiši, sa nama prenoćilo preko 500 ljudi.“

„Zarobljeno društvo“

Pavlović kaže da nije lako provoditi noći u malim šatorima, ali dodaje da se „svako jutro bude uspravniji i ponosniji“. U šatorima spavaju i ostali lideri Demokratskog fronta – Andrija Mandić, Predrag Bulatović, Milan Knežević, Nebojša Medojević... Mesto nam kome su postavljeni njihovi šatori, narod popularno zove „Dedinje“.

Među šarenim šatorima ističe se osamdesetogodišnji penzioner Nikola Milanović, koji je doneo šah, ne bi li sa prijateljima prekratio vreme. Sedi na plastičnoj stolici koju je neko doneo od kuće. „Mi smo zarobljeno društvo. Jedna porodica drži sve. Nemamo ti mi nikakvu slobodu“, razočarano objašnjava Milanović razloge zbog kojih svako jutro provodi na bulevaru.

Pored Nikolinog stola, grupa momaka prelistava kvote iz kladionice. Među njima je i student metalurgije Miroslav Popović: „Ovde sam za neko bolje sutra nas mladih. Sve su uništili, nema posla. Kladionica nam je jedini izvor prihoda“, žali se Miroslav, ali i dodaje: „Sviđa mi što nema podela. Zajedno su i Srbi i Crnogorci i Albanaci i muslimani. Svi smo isti.“

Preko puta Skupštine, nalazi se park u kojem su smešteni improvizovani toaleti i kantina u kojoj se služe hrana, kafa, voda i sokovi. Tu zatičemo penzionerka Desanku Strugar, koja kaže da je među prvima zadužila šator: „Već sedam noći spavam u šatoru. Nije mi teško. Više sedimo nego što spavamo, družimo se, pijemo kafu, pričamo... Svi smo iskreni, znamo svoj cilj i spremni smo da ostanemo do kraja,“ kaže Strugar i žali se da nakon 35 godina radnog staža mesečno prima 150 evra penzije: „Moja ćerka je završila Akademiju, ali ne može da nađe posao. Gde god da ga traži pitaju je za političko opredelenje. Mi smo maltene – siromasi.“

Protesne šetnje i u ostalim gradovima

I dok okupljeni nestrpljivo čekaju 18:30, kada se svake noći na binu penju partijski lideri i šalju nove poruke, jedan od poslanika Demokratskog fronta Milutin Đukanović stiže sa sastanka sa ministrom unutrašnjih poslova Raškom Konjevićem. Novinarima na improvizovanoj konferenciji za medije na trotoaru ispred Skupštine saopštava da nisu dobili dozvolu da organizuju danima planirane šetnje u ostalim gradovima Crne Gore: „U svakom slučaju, da svakom jasno poručimo – šetnje će se održati u svim gradovima, kako smo i najavili“, naglašava Đukanović. To se u međuvremenu i dogodilo…

Demonstranti su svoje zahteve istakli još prve noći: traže da Parlament raspusti Vladu i organizuje izbore. Jedina podrška stigla je od lidera Socijalističke narodne partije (SNP) Srđana Milića i nezavisnog poslanika Mladena Bojanića, koji su prvih dana posećivali proteste. Ostale opozicione partije nisu se odazvale pozivu DF-a da bojkotuju rad Skupštine.

Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) optužila je DF za političku neodgovornost i primitivizam, ističući u saopštenju da je protest doživeo propast: „Lideri Demokratskog fronta trebalo bi da povedu računa o funkcionisanju glavnog grada Crne Gore i preko 200.000 njegovih građana, i da oslobode žilu kucavicu Podgorice od bine, šatorskog naselja, fitnes i folklornih podijuma, školice malog fudbala i šaha, kako bi omogućili normalno odvijanje društvenog i privrednog života u državi“, navodi se u saopštenju DPS-a.

Pavlović ipak veruje da će, uprkos nedostatku podrške i odsečnom saopštenju vladajuće DPS, protesti dati rezultate: „Naše društvo proživljava političku, institucionalnu i ustavnu krizu. Mi smo kao u onoj čuvenoj bajci 'Carevo novo ruho' prvi izašli i rekli: 'Car je go'. Vlada kriza legitimiteta institucija zbog izborne krađe. Naša ambicija je da ovo postane najvažniji politički događaj u istoriji Crne Gore, koji će dovesti do prvih fer i slobodnih izbora, bez krađe,“ uvereno zaključuje Pavlović.