Karađorđevo - uvod u podelu BiH
24. mart 2011.„Razaranje Bosne ne započinje ni sa Slobodanom Miloševićem ni sa Franjom Tuđmanom. Oni su dva važna, tragična igrača u dugom poduhvatu uništavanja ove zemlje, njenog društva i kulture, koje seže i u 19. vek“, kaže predsednik Foruma „Bosna“ prof. Rusmir Mahmutćehajić.
On ističe da je pluralno bosansko društvo bilo anomalija u srpskoj i hrvatskoj ideologiji. „Ideologije negiranja i razaranja Bosne ostale su i nakon Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca te sporazuma Cvetković-Maček, a kada su mehanizmi zaštite bivše SFRJ oslabili, na scenu stupaju dva nova igrača istog poduhvata - Milošević i Tuđman“, kaže prof. Mahmutćehajić.
„Zato je razumljivo što je u središtu njihove obuzetosti srpskom i hrvatskom nacionalnom ideologijom Bosna“, kaže Mahmutćehajić, konstatujući da su, prolazeći kroz vekove razaranja i osporavanja, bosanske snage bile pometene i nedovoljno pripremljene da se tome efikasno suprotstave.
Kontinuitet velikodržavnih politika
„Ono što danas vidimo kao blokiranu zemlju, državu u kojoj postoje različite vrste razarateljskih delovanja, osporavanja itd, nije ništa drugo do prisutnost tog starog nasleđa, a time i poduhvata Tuđmana i Miloševića u poslednjoj epizodi antibosanskog delovanja“, kaže prof. Mahmutćehajić.
Razgovori u Karađorđevu su, i prema mišljenju predsednika Stranke za BiH i bivšeg člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, nastavak projekta stvaranja „Velike Srbije“. „Etnizacija prostora, projekti na akademskom, političkom, medijskom i drugim planovima bili su očigledni“, kaže Silajdžić.
„Bosni i Hercegovini je tada pretio rat i najbolje je bilo sačuvati Jugoslaviju sa republikama koje su manje ili više samostalne. Alija Izetbegović je delovao u tom pravcu zajedno sa Kirom Gligorovim, ali taj plan nije uspeo jer je već tada bila zacrtana podela BiH na etničkom principu. Taj princip do danas nije napušten i to je ishodište svih naših problema“, ističe Silajdžić.
U nastavku: Milošević i Tuđman igrači međunarodne zajednice?
Posledice dogovora u Karađorđevu
Razbijanje BiH po etničkom principu ima svoje posledice. „Agresija na BiH je izvršena sa ciljem zauzimanja teritorija. Počinjeni su genocid i etničko čišćenje teritorija na kojima je trebalo osnovati „Veliku Srbiju“, dok je Franjo Tuđman s druge strane nastojao da popravi granice Hrvatske“, kaže Silajdžić za Dojče vele.
Silajdžić ističe da međunarodna zajednica nije zainteresovana za pomirenje nacionalnog i građanskog principa u BiH u meri u kojoj se tome nadao. „Treba zaustaviti etnizaciju i etnički fundamentalizam koji je zavladao zahvaljujući etničkom principu na kome je od početka zasnivano rešenje u BiH i bivšoj Jugoslaviji, što je bio pogrešan princip“, upozorava Silajdžić.
„Dogovor u Karađorđevu je najsramniji trenutak u istoriji Hrvata“, kaže za Dojče vele prvi predsednik HDZ-a BiH i bivši član Predsjedništva BiH Stjepan Kljujić. „Franjo Tuđman je taj sporazum, od nas koji smo bili za integralnu BiH, krio. Međutim, jednom mi je u poverenju rekao da mu je Milošević dao Cazinsku krajinu. Rekao sam mu: ’gospodine predsedniče, to niti je vaše niti Miloševićevo. To je isto kao kad bih ja vama danas dao Sardiniju’“, kaže Kljujić.
Bivši predsednik HDZ-a BiH smatra da je Karađorđevo politički promašaj, ali da je Srbija, koja je izgubila ratove devedesetih, Kosovo, status Srba u Hrvatskoj, pa i dominaciju u Vojvodini, „dobila pola Bosne kao nagradu“. „Zato se danas Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić grčevito hvataju za Republiku Srpsku, jer im je to jedini ratni trofej“, kaže Kljujić.
Milošević i Tuđman igrači međunarodne zajednice?
Banjalučki profesor i politički analitičar Miodrag Živanović dogovor u Karađorđevu vidi kao profilisanje nove uloge međunarodne zajednice na Balkanu, nakon pada Belinskog zida, a Tuđmana i Miloševića kao njene „glavne igrače“.
„Tuđman i Milošević proizveli su ono što je za naše prostore bilo izuzetno pogubno, a najteže za BiH, koja je ostala raspolućena između Zagreba s jedne i Beograda s druge strane. Na žalost, račun Karađorđeva je bio isuviše velik, pre svega u ljudskim životima, a potom i razaranjima materijalnih dobara u regionu, posebno u BiH“, kaže Živanović.
Prof. Rusmir Mahmutćehajić upozorava da se projekat razgradnje bosanskog društva nastavlja i danas, zbog čega je BiH i dalje faktor nestabilnosti u regionu. Odgovornost za to, prema njegovim rečima, snose etnonacionalne elite u Beogradu i Zagrebu, nastavljajući staru politiku, čiji su simboli u našem dobu Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.
Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković