„Još ne znamo tačan termin“, može se čuti u Gradskom veću u Kemnicu. Nemačka kancelarka Angela Merkel čula se telefonom sa gradonačelnicom Kemnica Barbarom Ludvig i ponudila joj da poseti taj grad. Gradonačelnica je to rado prihvatila. Konkretan datum doduše još nije utvrđen, ali će to svakako biti – tek u oktobru. To je ipak suviše kasno.
Kancelarka nije uradila ono što je sada važno. Nije došla u ranjeni grad u trenutku kada je bio u nevolji. Kemnic, grad koji je – nakon što je jednog mladića, kako se sumnja, ubilo dvoje izbeglica – postao poprište sukoba koje su izazvali desničari i njihovi sledbenici. To je greška i ona će imati posledice.
Kancelarka, koja i sama dolazi sa istoka Njemačke, ostala je u Berlinu. Nije otkazala ranije planirani put u Afriku i pokušala je da izbegne ono što ne bi trebalo izbegavati. Desničarski huškač iz Alternative za Nemačku (AfD) Bjern Hoke je ,nasuprot tome, odmah prepoznao kakav bi politički kapital mogao da izvuče sa ulica Kemnica. Prošle subote je, zajedno sa osnivačem Pegide Lucom Bahmanom, organizovao navodni „pogrebni marš“ u centru grada. Desničari i ekstremni desničari pokazali su da su ujedinjeni u njihovoj navodnoj „žalosti“. A među njima je bilo i mnogo „zabrinutih građana“. Uznemirenje ljudi zbog onoga što se odjednom dešava u njihovom gradu, u njihovoj zemlji, bilo je vidljivo svima.
„Svim političkim sredstvima“
Ali u kabinetu kancelarke nisu prepoznali o čemu se radi. Portparol Štefan Zajbert korektno je dijagnostifikovao da je reč o „poruci mržnje našoj demokratskoj Nemačkoj“ i još u ponedeljak apelovao da se tome mora suprotstaviti „svim političkim sredstvima“.
I tako je nemačka vlada poslala – koga? Ministarku za porodicu Francisku Gifej! Prošlog petka agencije su prenele da je ona „prvi član vlade“ koji je posetio Kemnic. Samo – posle nje nije došao više niko. Ni kancelarka, ni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. A svi oni portparoli ministarstava su na redovnim konferencijama za novinare mogli samo da odmahuju glavom. To je odbijanje radnih zadataka u cilju odbrane demokratije i to od strane onih koji sede u vladi. Pa i više od toga: čak i od predsednika Nemačke.
Ali zato se iz Berlina trenutno mnogo telefonira. Merkelova i Zehofer razgovaraju najviše sa u međuvremenu vidno iscrpljenim premijerom Saksonije Mihaelom Krečmerom. Njemu čak i kritičari priznaju da je ozbiljno pokušao da se suoči sa strahovima građana organizujući različite susrete i dijaloge. To što je policija pre sedam dana potcenila potencijal prvih demonstracija i tako zapala u probleme, simbol je u stvari višedecenijske relativizacije desničarskog potencijala u Saksoniji. Nezadovoljstvo raste i to upravo na istoku. A ostaće to da Merkelova, kada je to u Saksoniji bilo neophodno, nije odmah bila na raspolaganju.
Strah od „ružnih slika“?
Umesto toga, ovog ponedeljka okupilo se oko 65.000 ljudi na koncertu pod sloganom „nas je više“ (#wirsindmehr). Jasno je da sve demokrate žele da od društvenih podela koje su na ulicama Kemnica tako otvoreno eksplodirale, na kraju prevagu odnese slogan „Žurka umesto Pegide“, a ne „Sistem je na izdisaju“.
Pa ipak, Merkelova je u ovom slučaju propustila da upotrebi svoja politička sredstva. Zašto? Zato što joj je politika simbola i nakon gotovo 13 godina na vlasti još uvek strana? Jer ju je Savezni ured za borbu protiv kriminala iz bezbednosnih razloga odvratio od toga? Pa ko još želi dobrobit lokalnog stanovništva dodatno stavi na kocku. Ili je rizik da bi tokom njene posete moglo da dođe do ružnih slika jednostavno suviše velik? Sigurno je, naime, da bi se desničari širom zemlje mobilisali kako bi pojavljivanje Merkelove pretvorili u nastup pod geslom „Merkel mora da ode!“
Štagod da je bio pravi razlog, utisak koji na kraju ostaje jeste da se vlada iz straha krije od desničara. To je njihova etapna pobeda koja bi u tim krugovima mogla da bude shvaćena i kao ohrabrenje. „Tako to počinje“, uzdiše jedna naša poljska koleginica. Na Merkelovoj je bilo da se sa svim svojim političkim sredstvima suprotstaviti toj oluji. A ne da dođe tek onda kada vetar ponovo oslabi.