Katalonija, bure baruta
9. oktobar 2017.
U Barseloni se u nedelju okupilo oko 350.000 ljudi sa španskim i katalonskim zastavama, u protestu za jedinstvo zemlje. Uz poruku „Svi smo Španci“, mnogi su uzvikivali parole kojima traže hapšenje katalonskog premijera Karlesa Pudždemona. Dan ranije, u subotu, u Madridu i Barseloni je izgledalo sasvim drugačije – nekoliko hiljada ljudi bez zastava, u belim bojama – tražili su naprosto dijalog.
Suprotstavljeni tabori u Kataloniji tvrde za sebe da su većina, a ishod referenduma od prošle nedelje tu ne pomaže mnogo. Više od 90 onih koji su uz represiju policije uspeli da glasaju zaokružilo je nezavisnost no izlaznost je ipak bila jedva iznad 40 odsto. Dijalog uz to deluje sve dalje – Ustavni sud zabranio je sednicu katalonskog parlamenta na kojoj bi u utorak trebalo da bude proglašeno otcepljenje od Španije.
„Oni napokon moraju da sednu za sto i razgovaraju. Ovako više ne ide“, rekao je za DW jedan muškarac koji je sa ćerkom na ramenima došao na protest u Barseloni u subotu. Ima svoje mišljenje o nezavisnosti Katalonije, ali to sada nije važno. „Da sam ovde video samo jednu zastavu, nije bitno da li špansku ili katalonsku, odmah bi se vratio kući.“ Na onim zastavama koje su bile oko njega stajalo je „Parlem“ i „Hablemos“ što na katalonskom i španskom znači „Razgovarajmo“.
„Mi smo tiha većina“
Šta će se dogoditi ako katalonski premijer Pudždemon u utorak proglasi nezavisnost? Hoće li španska vlada primeniti član 155 iz Ustava i Kataloniji ukinuti autonomiju? Hoće li Pudždemon biti uhapšen? Kako će reagovati njegove pristalice? Hoće li ponovo doći do nasilja?
Jedna žena kaže da političari treba da batale svoje ciljeve i slušaju narod. No ona je ubeđena da je u Kataloniji više protivnika nezavisnosti, što su do sada uvek pokazivale i ankete. „Mi smo tiha većina. Mi smo ostalih 60 odsto onih koji nisu izašli na glasanje ili su glasali protiv otcepljenja.“
Među onima koji su glasali za nezavisnost mnogo je Katalonaca sa kojima se može razgovarati, uveren je Oriol Bartomeu, politikolog sa Autonomnog univerziteta u Barseloni. „Većina Katalonaca želi da ostane u Španiji ako se ojača autonomija Katalonije unutar zemlje i ako se Španija zaista reformiše u pluralističku državu. Da je vlada u Madridu to učinila pre nekoliko godina situacija bi danas izgledala sasvim drugačije“, kaže Bartomeu za DW.
Ima li izlaza?
Trenutno se Madrid ni jotu ne udaljava od svojih centralističkih stavova. „Španska strana ima osećaj da može da pobedi“, kaže politikolog. Računica je sledeća: ili će regionalna Vlada popustiti ili će pak proglasiti nezavisnost i rizikovati bes dobrog dela svog stanovništva. „To bi za katalonsku vladu bilo prerizično jer među katalonskim stanovništvom nema većinu koja to podržava“, dodaje Bartomeu.
Presudnu ulogu bi mogla da ima levo orijentisana stranka CUP (Kandidatura za narodno jedinstvo). Ova stranka Pudždemonu obezbeđuje većinu u katalonskom parlamentu. Portparol CUP Ćuim Arufat kaže da ne želi da preduzima „jednostrane korake“, posebno ne nakon represija španske vlade pre i posle referenduma. Ipak, kaže Arufat, CUP je spremna za dijalog. Na pitanje da li će se Pudždemon sasvim povući i odustati od proglašenja nezavisnosti ipak odvraća: „Ne.“
Politikolog Bartomeu smatra da se stvar jedva može okončati mirno: „Ako Pudždemonova vlada kaže 'zaboravimo nezavisnost', onda ona ima problem. Ona to može reći, ali dva miliona pristalica separatizma zbog toga neće prestati da protestuju. Naprotiv.“ Postoji opasnost da katalonska vlada izgubi kontrolu. „Pokret bi postao manji, ali bi se jako radikalizovao“, upozorava Bartomeu i dodaje: „Onda više niko ne može da isključi mogućnost izbijanja nasilja između separatista i policije.“
Pudždemon je u jednom televizijskom intervjuu u nedelju uveče rekao da ne odustaje od proglašenja nezavisnosti. Katalonski parlament je, kaže, obavezan da proglasi nezavisnost. Da li će se to desiti već u utorak uveče? Za sada je jedina tačka sednice govor Pudždemona o aktuelnoj situaciji.