Kina: jestivo ulje prevoženo u cisternama za gorivo

Skandal oko kontaminacije ulja za kuvanje u Kini stavio je u fokus dugogodišnju borbu za poboljšanje mera za sigurnost hrane. Taj skandal su 2. jula otkrili novinari prodržavnog kineskog lista „Biđing njuz“. Reč je o dve kineske firme koje su za transport jestivog ulja navodno koristile cisterne za gorivo i naftu, i to bez detaljnog čišćenja između dva utovara. To je izazvalo ogorčenje javnosti.

Vlasti su najavile istragu. „Najvažnije je uveriti ljude da se slični incidenti više nikada neće ponoviti“, glasi jedan komentar koji je dobio hiljade lajkova na kineskoj platformi Veibo. Ovo nije prvi nacionalni skandal u vezi s problemima oko sigurnosti hrane.

Već su 2005, a zatim i 2015. kineski mediji otkrili slične prakse nepravilnog transporta jestivog ulja. Drugi poznati problem sa sigurnošću hrane, kojeg su vlasti svesne, jeste korišćenje tzv. „gutter oil“, što je naziv za već upotrebljeno ulje, reciklirano iz posuda i odvoda za masnoću, koje se jeftino prodaje restoranima.

Džon Kođiro Jasuda, vanredni profesor političkih nauka na američkom univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru, koji je istraživao kinesku regulatornu reformu, rekao je za DW da ovaj najnoviji skandal pokazuje da je Kina još uvek „u početnim fazama transformacije svog prehrambenog sistema“, uprkos decenijama napora da se nešto uradi na tom planu. „To nije nešto što će se rešiti preko noći“, dodaje Kođiro Jasuda.

„Neregulisani haos“

Novinarski izveštaj o najnovijem skandalu otkrio je da su dve cisterne napunjene uljem za kuvanje i to odmah nakon što je u njima prethodno prevoženo gorivo. Na taj način kineske firme štede, a da je to učestala praksa potvrđuju i mediji koji govore o „javnoj tajni“ u lancu snabdevanja.

Dve firme iz tog izveštaja su državna transportna i skladišna kompanija „Sinograin“ i privatni konglomerat „Hopefull Grain and Oil Group“. Obe tvrtke pokrenule su sopstvenu istragu kao odgovor na optužbe.

„Industrija transporta jestivog ulja u stvari je u stanju neregulisanog haosa“, kaže urednik lista „Biđing njuz“ u video-izveštaju, pripisujući taj problem nedostatku nadzora od strane proizvođača i nedostatku obaveznih standarda u špediterskoj i transportnoj branši. Kina ima smernice koje sugerišu upotrebu kamiona-cisterni za biljna ulja, ali to su samo „preporučeni“ standardi, koji ostavljaju proizvođačima prostor za zaobilaženje pravila, ukazao je urednik kineskog dnevnika.

Janžong Huang, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za međunarodne odnose, rekao je za DW da je neprihvatljivo upotrebljavati iste rezervoare, kako za hemikalije, tako i za pošiljke jestivog ulja, čak i ako se tankovi odnosno rezervoari peru između dva transporta. „Pa ni vi ne pijete vodu iz WC-a, čak iako je očišćen“, kaže Huang.

Strogi zakoni – problem je sprovođenje

Huang je dodao da jednostavno donošenje strožih propisa neće rešiti osnovni problem sigurnosti hrane. Naime, Kina već ima neke od najstrožih zakona o sigurnosti hrane u svetu, a prve verzije su uvedene još 2009. godine. Bilo je i nekoliko amandmana tokom proteklih godina, ali Huang smatra da je potrebno bolje sprovođenje.

Kina je 2018. pokrenula institucionalnu reformu kojom je ukinula Državnu upravu za hranu i lekove (CFDA) i spojila agencije zadužene za prehrambene i farmaceutske proizvode u novu državnu instituciju, direktno podređenu Državnom savetu. „To znači da su oni oslabili funkciju regulisanja sigurnosti hrane“, kaže Huang za DW. Dodaje i da je kineska vlada zapravo trebalo da svojoj Agenciji za hranu i lekove da više ovlašćenja, koje prelaze nivo ministarstva.

Jasuda smatra da bi trebalo da budu uzeti u obzir i drugi faktori, s obzirom na složenost kineskog fragmentiranog prehrambenog tržišta. On smatra da je, osim strogih propisa i nadzoravlade, važno imati „prilično budnu bazu potrošača, koja može aktivno da kažnjava liferante za propuste proizašle iz neusklađenosti zakona i sprovođenja mera za sigurnost hrane“.

Pored toga, neophodna je i modernizacija farmi, pri čemu je broj proizvođača i distributera hrane „ogroman“ čak i za veliku i modernu Kinu. „Kada imate posla sa 150 do 200 miliona preduzeća, onda je veoma zahtevno nadzirati ih“, ukazuje Jasuda.

Politički pritisak na Peking?

Ured za sigurnost hrane kineskog Državnog saveta obećao je da će oni koji su odgovorni za bilo kakvu zloupotrebu „biti strogo kažnjeni“.

Dvojica biznismena su 2008. osuđena na smrt zbog proizvodnje i prodaje mleka u prahu za bebe zagađenog melaminom – hemijskom materijom koja se koristi u proizvodnji plastike i lepkova. To je godinu dana kasnije podstaklo donošenje Zakona o sigurnosti hrane.

Kineski predsednik Si Đinping, od kada je pre više od deset godina preuzeo dužnost, više puta je obećavao da će se boriti protiv problema sa sigurnošću hrane. U govoru iz 2013. upozorio je da će legitimitet Komunističke partije biti doveden u pitanje ako ona „nije u stanju da dobro obavlja posao na području sigurnosti prehrambenih proizvoda“.

Ali, iako zvanični Peking ističe da sigurnost hrane smatra prioritetom, Jasuda izražava sumnju da će politički vrh biti voljan da „otvori vrata jačanju potrošača i medija“ kako bi se rešio taj problem. U jeku poslednjeg skandala s uljem za kuvanje, kineski mediji su izvestili da je aplikacija koja omogućava korisnicima praćenje kamiona pa i cisterni širom zemlje – van funkcije. A reporter Biđing njuza Han Futao, koji je otkrio taj skandal, ustanovio je da su mu račun i aplikacija na platformi Veibo – izbrisani.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku