Klima ili ugalj?
31. avgust 2018.
Neki od boraca za opstanak Hambaher forsta žive već gotovo šest godina u toj šumi i tako se bore za zaštitu prirode i životne sredine. I stalno im se priključuju novi aktivisti. Većina njih su još mladi ljudi, ali uprkos tome, tačno znaju šta hoće: čistu budućnost za sebe i svoju decu. Bez uništavanja prirode, bez „prljave“ energije dobijene spaljivanjem uglja. I trenutno im stiže podrška iz čitave Nemačke. Znatiželjni građani dolaze kod njih u šumu, kao i brojne novinarske ekipe.
Ali sve to bi moglo da bude samo zatišje pred buru. Jer u idućih nedelju dana mogao bi da izbije žestok sukob oko očuvanja te šume u blizini rudnika Hambah. Energetski koncern RWE je, naime, vlasnik tog područja i namerava da pod policijskom zaštitom iskrči šumu kako bi došao do zaliha mrkog uglja ispod nje.
Vrlo je upitno, međutim, da li će taj ugalj moći da se iskoristi za proizvodnju energije. RWE maše dozvolama, ali aktivisti za zaštitu životne sredine, ali i naučnici, tvrde da količina emisije ugljen dioksida koja bi njegovim sagorevanjem nastala, ugrožava ciljeve iz Pariskog sporazuma o klimi, što znači da bi se šuma iskrčila uzalud. Nemačka je, zajedno sa još 195 država, ratifikovala Pariski sporazum i on je međunarodno-pravno obavezujuć. Sporazum predviđa da države-potpisnice preduzmu mere neophodne da se globalno otopljavanje ograniči na znatno manje od dva stepena – po mogućnosti na 1,5 stepeni Celzijusa.
Da bi Nemačka ostvarila postavljene ciljeve, vlada u Berlinu osnovala je Komisiju za mrki ugalj koja se sastoji od 31-og predstavnika iz sveta nauke, kao i industrije, pogođenih građana, sindikata i organizacija za zaštitu prirode.
Pet članova te Komisije žestoko se protivi planiranom krčenju šume na području Hambaha i smatra da je to svesna provokacija. „RWE je zapalio fitilj i situacija preti da eskalira. Dok političari i Komisija za ugalj pokušavaju da organizuju socijalno i ekološki prihvatljivo okončanje ere uglja, RWE želi da potpali ne samo životnu sredinu, već i društvene sukobe“, tvrdi član komisije Kaj Nibert, predsednik udruženja Nemački prsten zaštite životne sredine (DNR), koje okuplja brojne lokalne ekološke organizacije
Strah od žestokih sukoba
Njegova koleginica koja u Komisiji zastupa interese stanovnika regiona, takođe okrivljuje RWE za eskalaciju sukoba zbog prisilnog iseljavanja, oduzimanja poseda i uništavanja šume. To mora da prestane kako bi se zaštitili ljudi i socijalni mir, insistira Antje Grotus. „Ko se sada ne potrudi da spreči planirana iseljavanja i krčenja, biće takođe odgovoran i za teške okršaje do kojih bi moglo da dođe.“
Zaštitnici životne sredine i građani Hambaškog kraja nadaju se da će njihovi apeli političarima na saveznom i lokalnom nivou da urode plodom i da će krčenje biti obustavljeno. Velike nade polažu i u kancelarku Angelu Merkel, nadajući se da je zaštita Hambaher forsta i u njenom interesu, te da će, zajedno sa Arminom Lašetom, premijerom pokrajine Severna Rojan Vestfalija, odgovoriti RWE od njegovog plana.
Dok se krči Hambaška šuma, insistira Kaj Nibert, Komisija ne može da nastavi s radom. To mišljenje deli i savezna ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce (SPD). I ona traži da RWE odustane od krčenja šume dok Komisija za ugalj ne završi s radom i ne predstavi svoje rezultate i zaključke.
Potraga za rešenjem umesto konfrontacije
Ali uprkos svim tim apelima političara, građana i članova Komisije, RWE i dalje istrajava na svojim planovima, a na upit DW poziva se na svoje pravo da to radi.
Direktor Policijske uprave Ahena Dirk Vajnšpah, koji je nadležan za područje Hambaške šume, kaže da je već došlo do prvih eskalacija i da je već bilo povređenih policajaca. Otpor krčenju te šume i to što tamo postoji više od 60 kućica na drveću u kojima žive aktivisti, tog policajca stavlja pred velike izazove. „To neće biti normalna policijska akcija“, kaže Vajnšpah za DW.
Aktivisti u šumi se, međutim, žale da je policija postala nasilnija i da pokazuje nervozu. „Bio sam ovde svedok triju policijskih akcija u kojima se pretilo vatrenim oružjem“, priča Tim, koji već pet godina živi u jednoj od kućica na drveću. „Da li smo mi stvarno tako opasni, da policijske čete dolaze ovamo i isteruju interese Vlade? Postoji li možda neka druga mogućnost da se dođe do rešenja?“
Jedna druga aktivistkinja akcije policije u šumi takođe opisuje kao „ekstremno nasilne“. „Poslednjih dana iznad nas stalno leti helikopter. Popeli smo se na stabla jer smo se bojali da će nas pohapsiti samo zato što smo ovde.“
Aktivista Klamsi policijske akcije vidi kao pokušaj zastrašivanja: „Čini se da žele da stvore klimu straha i da svojim jakim prisustvom uplaše one koji nas podržavaju.“ On se boji da bi u Hambaher forstu moglo da dođe so sukoba, poput onih iz 1980-ih godina kada je izgrađena tada nova, sporna pista za poletanje (Startbahn 18 West) u okviru aerodroma Frankfurt. Tada je u sukobima bilo čak i mrtvih.
Ipak, rastuće interesovanje javnosti i široka podrška građana ipak tom aktivisti ulivaju optimizam i veru da će doći do mirnog rešenja. „Mnogo ljudi dolazi ovamo u šumu, informišu se i postaju i sami aktivni. To nam daje mnogo snage.“
Pritisak na političare, kaže, veći je nego ikada. Tome doprinose i mnogi izveštaji o planiranim krčenjima, ali i izrazito vruće leto sa sušama i požarima. „Mnogi ljudi su tako shvatili da je promena klima stigla i do nas.“