„Ključ mira je u Distriktu Brčko, srpskoj Ahilovoj peti“

„Od 21. novembra 1995. izraz ’Dejton’ označava posebnu vrstu diplomatije – ’metodu malja’: svi učesnici su zatvoreni dok ne postignu dogovor. To je ’arhitekta’ Dejtonskog mirovnog sporazuma, ambasador Ričard Holbruk napisao u svojoj knjizi ’Moja misija’ iz 1998. Holbrukovi neumorni diplomatski napori, zajedno sa NATO-bombardovanjem srpskih položaja, okončali su skoro četvorogodišnji rat u Bosni i Hercegovini“, piše Aleksander Rotert u autorskom tekstu za švajcarski Noje cirher cajtung.

Rotert se bavi istraživanjima događaja u bivšoj Jugoslaviji još od 1991. godine. Radio je, između ostalog, za Institut Oto Zur (OSI) i Institut za istočnu Evropu (OEI) na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, kao i za razne međunarodne misije.

-pročitajte još: Sankcije prvacima Republike Srpske: Poslednje upozorenje?

Autor podseća da i danas, gotovo trideset godina nakon završetka rata, mir na Zapadnom Balkanu ne samo da je krhak, već je i u akutnoj opasnosti. On ocenjuje da to ima veze s nastojanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sprovede projekat stvaranja Velike Srbije, započet od strane njegovog prethodnika Slobodana Miloševića.

Taj plan se, kako piše Rotert, oslanja na „ruski svet“ Vladimira Putina i sada se zove „srpski svet“. Njegov glavni protagonista je Vučićev šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin. Navodi se i da su Vulina, zbog lojalnosti Moskvi, nedavno sankcionisale SAD, kao i da je pre nekoliko sedmica, zajedno sa liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom, čak uzeo učešće na „bezbednosnom forumu“ u Rusiji.

Dodikovo naoružavanje

Dodika pak autor opisuje kao „glavnu aktivnu ispostavu Beograda na Zapadnom Balkanu“. Spominje i orden za zasluge koji je on u znak zahvalnosti u januaru dodelio Putinu.

U tekstu se potom citira Rezolucija Saveta bezbednosti UN iz 2022. u kojoj se navodi da „situacija u regionu bivše Jugoslavije i dalje predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“.

-pročitajte još: Povećava se rizik od širenja konflikta na Balkanu

„Jedan od razloga za to su Dodikovi napori da izgradi paralelne vojne snage. Ako se posmatra godišnja neustavna vojna parada povodom osnivanja Republike Srpske 9. januara, može se naslutiti da je broj pripadnika tih snaga već sada značajan: tada je marširalo do 2.000 teško naoružanih pripadnika paravojnih grupa i specijalnih policajaca, praćeno desetinom oklopnih vozila i helikoptera“, piše Aleksander Rotert.

To Dodikovo naoružavanje sopstvenih paravojnih jedinica ide ruku pod ruku sa masovnim naoružavanjem oružanih snaga Srbije, čemu već nekoliko godina teži Aleksandar Vučić, ističe se u tekstu.

Brčko kao „Ahilova peta“

Grad Brčko je „Ahilova peta“ velikosrpskih stratega, ocenjuje Rotert i podseća da „srpski svet“ ne bi bio moguć bez kontrole Brčkog.

„Robusno naoružano međunarodno vojno prisustvo u Brčkom moglo bi preventivno da se suprotstavi svakoj avanturi, bez da se ispali ijedan metak. Bitno bi bilo što je moguće pre premestiti jedinice u Brčko. Do tada je tamo stacioniran Euforov tim za posmatranje i vezu. Jer, u slučaju proglašavanja nezavisnosti, Dodikove jedinice bi najpre uzele i okupirale Brčko“, smatra autor komentara.

„Jedno bi trebalo da bude jasno: na Balkanu nikada nije bilo mirnih pomeranja granica. Vojna kontrola Distrikta Brčko od strane međunarodnih snaga – bilo da je reč o Euforu ili NATO, koji još uvek ima misiju u BiH i koju predvodi američka generalka – preduslov je za trajni mir u i oko Bosne na Zapadnom Balkanu. (…) To posebno važi sve dok su na vlasti secesionistički i političari koji rade na razaranju države, poput Milorada Dodika. (…) Uz ’opciju Brčko’, EU bi uz veoma ograničena ulaganja mogla da postigne maksimalan profit“, zaključuje Aleksander Rotert u autorskom tekstu za švajcarski „Noje cirher cajtung“.

Priredio: F. Šabanović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.