Ko je kome "desna ruka" u parlamentu?
21. april 2018.
AfD ima 92 poslanika u Bundestagu. Tome treba dodati stotine saradnika – sekretare, šefove kabineta, lične referente kao i naučne saradnike i službenike u upravama poslaničkih grupa. U prvim mesecima posle izbora, AfD je grozničavo tražila saradnike. Interno se govorilo da onaj ko nađe posao kod AfD kasnije nema šanse da se zaposli kod nekog drugog.
Ta vremena su prošla. U Berlinu se ovih nedelja čak i u levoliberalnom miljeu govori o „preletačima“ koji su se zaposlili kod AfD. Tabu je oslabljen. Razlog može biti i što se pročulo da AfD dobro plaća. A dobro plaćeni poslovi su još uvek retkost. A ima i onih koji su ostali bez poslodavca, na primer zato što se smanjio broj demohrišćanskih poslanika.
Istraživanje: četvrtina ima veze sa desničarskim ektremistima
Nemačka štampa je počela da proučava ko sve radi za AfD, sa sumnjom da se sada u Bundestagu šire mreže desničarskih ekstremista. Nije bilo lako doći do informacija. Jer, AfD je uzdržana kada je u pitanju informisanje o toj temi. Sada su pre svega Cajt i Tagescajtung sproveli opsežna novinarska istraživanja. Rezultat Tagescajtunga je objavljen 14. aprila. „Iz 23 od 92 poslaničke kancelarije se održavaju veze sa ekstremnim desničarskim strankama, trustovima mozgova, medijima, bratstvima i drugim organiziacijama. A Cajt je u svom onlajn izdanju 21. marta javio: „Najmanje 27 saradnika AfD u Bundestagu ima jasnu radikalnu, desnoradikalnu ili desnoekstremističku pozadinu. 18 nosilaca mandata AfD zapošljava ljude iz tog miljea."
Bez „normalnih" saradnika u Bundestagu
Saradnici u Bundestagu imaju posebnu ulogu. Oni služe kao političke šarke vrata ka spoljnom svetu – ka lobističkim grupama ili drugim udruženjima. Zato je ulazak AfD u Bundestag značio se samo mnogo novca za stranku i uticaj u parlamentu već i bazu za umrežavanje. S druge strane, oni koje zapošljavaju stranke dolaze i do tajnih informacija. Zato su njihovi računari jedan od omiljenih ciljeva hakerskih napada. Zato pre nego što se zaposle, takvi ljudi moraju da prođu kroz ispit bezbednosti koji organizuje policija Bundestaga. Onaj ko ne položi te ispite, ne može da dobije iskaznicu koja omogućava ulazak u zgradu Bundestaga.
Slučaj Maksimilijana T.
Maksimilijan T. je čovek o kojem upravo pišu nemački mediji zato što je protiv njega pokrenuta istraga zbog sumnje na terorizam – kako piše Cajt onlajn. A radi se o referentu poslanika AfD Jana Noltea, koji i pored toga želi da ga zadrži u svojoj službi.
Nolte je za DW rekao da vidi sebe kao žrtvu političke kampanje. „Sveobuhvatno sam se informisao i došao do zaključka da je moj saradnik žrtva politički motivisanog udara", saopštio je Nolte u pisanoj izjavi. Ako otpusti Maksimilijana T. prenosi on, to neće biti „zbog navale političkih protivnika, već zbg stvarnih kriminalnih aktivnosti mog saradnika". Kao mera stvari za njega pri zapošljavanju personala važi „slobodarsko-demokratski poredak", odnosno, Osnovni zakon (koji u Nemačkoj ima funkciju Ustava).
Optužbe Cajta na račun Maksimilijana T. su teške. Prema njima je on bio ortak Franka A. vojnika Bundesvera poznat kao desničarski ekstremista koji se predstavljao kao sirijska izbeglica pa je tako kamufliran planirao napade. U toku je krivični postupak protiv Marka A. a državni tužilac ga optužuje za „pripremanje teškog delikta ugrožavanja države". Protiv Maksimilijana T. i još jedne osobe nisu podignute optužnice. No, DW-u je potvrđeno da će istraga biti nastavljena.
Maksimilijan T. i dalje radi za Bundesver. Posao u Bundestagu je prijavio kao dodatnu aktivnost. U Bundesveru važi pretpostavka nevinosti.
Moto: napad je najbolja odbrana
A šef AfD Aleksander Gauland je rekao da je reč o „mladalačkom grehu" kada se pre nekoliko nedelja saznalo da je zaposlio saradnika koji je učestvovao u jednom letnjem kampu desničarskih ekstremista. Vidno iznerviran rekao je novinarima da uopšte ne namerava da se distancira od toga.