Ko pravi automobil budućnosti?

Na Međunarodnom sajmu automobila IAA u Frankfurtu, Gugl nema svoj štand. Internet-gigant ne pojavljuje se ni na zvaničnom spisku izlagača. Ali već i najava da će Gugl na sajmu u Frankfurtu predstaviti svoju viziju mobilne budućnosti, izazvala je uoči sajma veliku pažnju. Zato se šef nemačke ekspoziture te firme Filip Justus trudio da smiri strasti. „Gugl nije proizvođač automobila i nema nameru da to postane“, izjavio je Justus u okviru jedne manifestacije na sajmu i dodaje da Gugl želi da postane „partner automobilske industrije“. A on to već i jest. Gugl je sklopio sporazum sa 35 proizvođača automobila kako bi operativni sistem za pametne telefone Android uveo u automobile.

„Velika revolucija“

Šta će značiti za automobilsku industriju ako automobili postanu „pametni telefoni“ na četiri točka? Da li će ona isporučivati samo karoserije s motorima, a ostalo prepustiti Guglu ili Eplu? Stručnjak za autoindustriju Ferdinand Dudenhefer sa univerziteta Duisburg-Esen veruje da se radi o početku revolucije. Neki proizvođači već su se snažno na to usredsredili. „Čujem da šef Dajmlera kaže da je otvoren za saradnju. Ili kad vidim da BMW razgovara sa šefom Epla. To će biti velika revolucija, a svi koji se tomu ne prilagode vrlo verovatno će da izgube. Na kraju krajeva, nijedan proizvođač parnih mašina nije preživeo kada se pojavila električna lokomotiva. Postojala je blokada u glavama“, kaže Dudenhefer.

Gugl i Epl protiv Dajmlera i kompanije?

Umrežena mobilnost, autonomna vožnja: Mercedes i Audi su, recimo, rano reagovali na nove trendove. Da bi to pokazali, šefovi tih koncerna su proteklih godina odlazili na Sajam potrošačke lektronike u las Vegasu (Consumer Electronic Show), kako bi tamo predstavili svoje umrežene automobile koji mogu da idu i bez vozača. Sada se ti koncepte i ta vozila mogu videti i u Frankfurtu. Čitava jedna hala posvećena je temi „Novi mobilni svet“ (New Mobility World). I tu se može uočiti stvarni problem. U centru pažnje nisu blještave karoserije, već IT-rešenja za mobilnost budućnosti. Dakle, ipak borba Gugla i Epla protiv proizvođača automobila?

„Bilo bi to pogrešno“, kaže za DW Ulrih Hakenberg, šef razvoja u Audiju. „Mi sarađujemo, jer naši klijenti žele takvo umrežavanje u automobilu.“ Postoje područja na kojima sarađuju, ali postoje i ona na kojima „svako ide svojim putem“ i gde oni međusobno jedni drugima konkurišu. Ali, kaže Hakenberg, „poznato je da konkurencija jača poslovanje, da podstiče rad. Konkurencije se ne bi trebalo plašiti, već bi je trebalo poštovati.“

Tako razmišljaju i u Dajmleru. Oni sebe doživljavaju kao pronalazače automobila, „a danas se automobil ponovo izumljuje“, kaže šef Dajmlera Diter Ceče. Oni ne žele da to prepuste nekom drugom. Kao odgovor na Guglove automobile koji se kreću bez vozača, Dajmler je razvio potpuno umreženo vozilo. „Opušteno i samouvereno gledamo na konkurenciju iz silicijumske doline“, kaže šef razvoja u Dajmleru Tomas Veber.

Postavljanje skretnica

„Konkurente naravno, uzimamo za ozbiljno, jer kao dodatna bitna tema tu je i digitalizacija“, kaže Veber za DW. Ali, da bi se izgradilo kompletan automobil, mora se biti sposoban da se istovremeno odrede sve osobine takvog vozila: komfor, dizajn, dinamika u vožnji, pogonska tehnologija… Naravno, uz to dolaze i teme kao što su umrežavanje i autonomna vožnja. Ipak, tvrdi Veber, „smatramo da smo veoma spremni za to i već smo postavili 'skretnice' za uspešnu budućnost.“

Postavili skretnice? To objašnjava i činjenicu zašto su Dajmler, Audi i BMW zajednički uložili dve i po milijarde evra u Nokijin navigacioni sistem „Here“. Vrlo precizne karte su ključ autonomne vožnje, a takve karte su do sada imali drugi. Samo, da li će to biti dovoljno u borbi za tržišta budućnosti? Već odavno se, naime, ne radi samo o vožnji od tačke A do tačke B, već o čitavim konceptima mobilnosti, recimo za mega-gradove u svetu. U njima se mogu zamisliti velike flote Guglovih ili Uberovih automobila. Zanimljivo je da važne komponente za Guglov mali, zobljeni, gradski automobil isporučuje nemačka firma Boš.

U skladu s tim, šef Boša Folkmar Dener ocenjuje da nema borbe između IT-džinova i proizvođača automobila. „Mi gledamo na firme kao što je Gugl kao na kupce, jer važne komponente Guglovog automobila dolaze od Boša. Zato su novi igrači u industriji, kao recimo Tesla, za nas važni klijenti.“

Novi način razmišljanja

Tesla je dobar primer za to da se ne mora imati stogodišnja tradicija da bi se bio uspšan na tržištu. Taj elektropionir iz Kalifornije, koji je već 12 godina na tržištu, još uvek ima startne probleme. Ali, u svakom slučaju izrađuje luksuzne elektro-automobile. Veliki uspeh se svakako može očekivati, a on donosi i novi način razmišljanja. „To ide tako daleko da smo naše patente stavili na raspolaganje svima kako bismo to pomogli“, kaže Johen Rudert iz nemačke ekspoziture Tesle. Ni od jedne firme koja u svom vozilu, u pozitivne svrhe, upotrebi Tesline patente na motor, pogonski sistem ili bateriju, Tesla neće tražiti odštetu. „To je naša misija: ubrzati ulazak električnih automobila na tržište. I to želimo da guramo svim sredstvima“, kaže Rudert.

Nov način razmišljanja, novi igrači, nove tehnologije. Izjava Guglovog menadžera Justusa, prema kojoj njegovo preduzeće ne želi da postane proizvođač automobila, ne mora se nužno uzeti kao „prestanak opasnosti“, već pre kao poziv automobilskim koncernima. Jer, Gugl je zainteresovan za nešto drugo: umrežen automobil proizvodi gomilu važnih podataka – a oni su najvažnija valuta u eri interneta.