Ko sme u klinč sa Pekingom?

Blokirali su i internet, ali se putem tog medija vest ipak munjevito proširila. Evo izvoda iz karakterističnih komentara u današnjim izdanjima nemačkih dnevnih listova.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Na zapadu se slavi, u kineskim medijima se ova Nobelova nagrada potpuno prećutkuje. Kina preti Norveškoj, a vlada te zemlje je požurila da objasni kako Nobelov komitet nema veze sa njom. Ne treba ugroziti dobre trgovinske odnose. Sve ovo pokazuje nerešeni problem zapadnog sveta: on bi želeo da ekonomski profitira od Kine. Zbog toga je zapadna kritika stanja ljudskih prava u Kini tako skromna. No, Nobelova nagrada je daleko od skromnog. Ona je način da se na zvaničnike u Kini izvrši pritisak i da se ohrabre borci za ljudska prava širom sveta“.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Golijat zvani Kina imao je šansu da drugima pokaže snagu i da uhapšenog Lijua pusti na slobodu. Umesto toga, mogle su da se čuju samo uobičajene fraze o tome kako je Liju kriminalac. Rukovodstvo Narodne republike Kine je samo sebi dodelilo loše svedočanstvo“.

Darmšteter eho (Darmštat): „Cenzura neće moći da spreči da se Kinom proširi vest o tome ko je dobio Nobelovu nagradu. A kinesko rukovodstvo će još manje moći da spreči da mu se u inostranstvu postavljaju pitanja o stanju ljudskih prava kod kuće“.

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Ova Nobelova nagrada je ohrabrujući znak za malobrojne koji se bore za ljudska prava u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. To što će kineska elita na vlasti učiniti sve da diskredituje dobitnika, moglo se predvideti. A pretnje drugim državama spadaju u normalan repertoar kineske spoljne politike“.

Vestdojče cajtung (Diseldorf): „Odluka o dodeli ove Nobelove nagrade nigde ne sme da bude kritikovana. Osim u zabetoniranim glavama kineskih moćnika. Ali, baš zbog toga mora da se kaže: svaka čast na ovom izboru dobitnika“.

Augsburger algemajne (Augsburg): „Pokušaj da se u ime Alfreda Nobela vodi politika, ima svoje granice. I pored toga, Nobelov komitet u Oslu kao da baš u tome vidi svoju misiju. Tako gledano, nagrade dodeljene 2009. i 2010, iako osobama koje se međusobno razlikuju kao nebo i zemlja, imaju i jednu zajedničku potku: američkog predsednika Obamu je trebalo izivesti na mirovni kurs; sada se daju podsticaji demokratizaciji Kine. To je politički vrlo korektno, iako se može samo indirektno obrazložiti Nobelovim testamentom“.

Der noje tag (Vajden): „Poruka iz Osla je jasna: mi se ne plašimo novih snaga u svetskoj politici. Ljudska prava su nedeljiva. Narod od 1,2 milijarde ljudi ima ekonomski potencijal i svoju partiju, koja je uvek u pravu. Ali, nema nezavisnog pravosuđa, nema slobode govora niti okupljanja. Zaostalost ovog sistema je stigla do tačke odakle se bez reformi ne može dalje, piše u Manifestu Povelje 08 koju je sastavljao Liju Sjaobo“.

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: I. Ivanović