Ko to maršira protiv izbeglica?

U istočnim delovima Nemačke se 2014. dogodila skoro polovina svih slučajeva rasističkog nasilja (61 od 130), mada tamo živi samo 17 odsto nemačkog stanovništva. Treba sačekati statistike za ovu, 2015 godinu. Sve veći broj izbeglica sigurno neće uticati da se broj napada smanji. Ali, zašto je ksenofobija toliko izražena u Istočnoj Nemačkoj, naročito u Saksoniji?

Nema sumnje: Pegida je podstakla ksenofobiju u Saksoniji. Ne treba zaboraviti da se u gradovima i selima u zapadnoj Nemačkoj takođe pale objekti planirani za izbeglice, pomenimo samo nedavne napade u Bavarskoj ili u Baden Virtembergu. Međutim, u Saksoniji to ipak ima drugačiju dimenziju. Ne samo da neonacisti naoružani pivskim flašama i raketama urlajući marširaju ulicama gradova istočne Nemačke, već ih prate i zabrinuti, stariji građani i mlade porodice. Psihoanalitičar i pisac Hans-Joahim Mac upozorava: „Ta problematika izazvana izbeglicama, ne sme se svesti na mali broj ekstremnih desničara“.

Loše integrisana istočna Nemačka

To je problem o kojem se u javnosti nerado govori. „U Istočnoj Nemačkoj, postoji veliki broj gubitnika ujedinjenja koji posle 1989. godine nisu bili dobro integrisani. Taj problem se nastavlja kroz generacije, u porodicama, jer i nova generacija je žrtva socijalnih uslova ili životne sredine“, objašnjava Mac. U njegovoj knjizi „Zastoj osećanja“ objavljenoj posle ujedinjenja, taj psihoanalitičar opisuje razočaranje stanovništva Istočne Nemačke čija se očekivanja nisu ispunila posle rušenja Berlinskog zida i pada Gvozdene zavese.

Te psihološke, duševne povrede su plodno tlo za bes i mržnju. „Mržnja je u potrazi za objektom na kojem može da se iskali bez opasnosti. Azilanti su pogodni objekti jer su u posebnoj situaciji socijalnog stresa“, kaže Mac. Problem izbeglica je realni problem u nemačkim gradovima na istoku zemlje – problem otežavaju preopterećene opštine i nedostatak komunikacije sa građanima.

Politikolog Verner Pacelt ukazuje da je duboka vezanost Saksonaca za njihovu domovinu razlog za rastuću zabrinutost i strah od stranaca. „Većina Saksonaca identifikuju se sa svojom zemljom i žele da ona ponovo bude tako lepa kao pre DDR-a i nacističkog perioda. Njima se čini da imigracija to kvari i veoma se plaše i to naročito od muslimanskih imigranata.“ Takvo „ometanje preporoda Saksonije u prosperitetnu zemlju“, mnogi ljudi ne prihvataju i pokušavaju da opasnost „otklone u ranoj fazi“.

Pacelt: CDU za mnoge nema alternativu

Saksonska vlada dugo je potcenjivala tu mržnju, možda ju je čak i ignorisala. Od početka godine hiljade pristalica Pegide uzvikuje antiislamske i ksenofobične slogane. Premijer Saksonije Stanislav Tilih (CDU) se u januaru suprotstavio kancelarki Angeli Merkel izjavom da islam ne spada u Saksoniju. Desničarska populistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) je, zahvaljujući anti-islamskoj i kampanji protiv azila, u Saksoniji osvojila mandate u parlamentu. Nakon nedavnih nereda, Tilih besni na desnicu u Saksoniji.

Pacelt u saksonskoj politici vidi saučesnika. Vladajuća Hrišćansko-demokratka unija (CDU), nadležna za „desni deo političkog terena“, malo se trudi da one koje može povuče sa desne ivice u razumne stranke. „Prvo je to stvorilo manevarski prostor za Nacional-demokratsku partiju Nemačke (NPD), kasnije za AfD. Tako se dogodilo da su mnogi prepušteni ekstremnoj desnici.“

„Ne trivijalizovati problem“

Psihoanalitičar Hans-Joahim Mac kaže da, iako je neophodno fokusirati pogled na određene regione, to ne sme da posluži nijednoj strani da trivijalizuje to pitanje. Problem desničarskog ekstremizma nije specifičnost istočne Nemačke, već cele zemlje i čitav Evrope. To je, naglašava Mac, „propust naše prošlosti“.