Koliko je verovatan izlazak Grčke iz evrozone?

Istu situaciju imali smo i pre nekoliko godina. Tokom parlamentarnih izbora u Grčkoj 2012. pretila je pobeda levičarskog saveza Siriza, sa Aleksisom Ciprasom na čelu. Još tada je Cipras tražio da se okonča politika štednje i naišao na veliko odobravanje grčkog stanovništva. Šefovi država i vlada različitih političkih orjentacija: nemačka kancelarka i demohrišćanka Angela Merkel, francuski predsednik i socijalista Fransoa Oland i tadašnji italijanski premijer, koji nije bio ni u jednoj partiji Mario Monti, podržavali su konzervativnog političara Antonisa Samarasa.

Još tada su upozoravali da bi pobeda ljevičara mogla da rezultira izlaskom Grčke iz monetarne unije. Koliko dejstvo je imala ta pretnja teško je reći. Vrlo je moguće da je ona izazvala prkos birača. Siriza je u svakom slučaju 2012. godine osvojila veliki broj glasova birača, ali je ipak bila druga po jačini politička snaga u zemlji. Antonis Samaras je tako mogao da pristupi formiranju vlade, a reforme i drastične mere štednje ostale su na snazi.

Evrozona se „naoružala“

I danas je na dispoziciji politika konsolidacije budžeta i mere štednje. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da bi Siriza mogla da postane najjača politička snaga u zemlji. Ali situacija je danas nešto drugačija nego 2012. godine. Monetarna unija kao celina više nije u opasnosti. Ukoliko Grčka zaista napusti evrozonu i vrati se na drahmu, više neće biti domino-efekta koji bi se mogao prenositi sa jedne prezadužene zemlje na drugu. Evropska unija se u međuvremenu dobro naoružala protiv toga i to sa celim paketom mera, kao što je na primer bankovna unija.

Stoga danas evropski političari mogu relativno opušteno da razgovaraju o mogućem izlasku Grčke iz evrozone, mada je nemačka vlada 2010. godine, kada je finansijska kriza bila na vrhuncu, smatrala finansijske pakete pomoći neophodnim i bez alternative. I poverioci bi, nakon izlaska ili izbacivanja Grčke iz evrozone, morali da otpišu kredite, što niko ne želi. Mnogo toga govori u prilog činjenici da Cipras ima pravo kada kaže da su oni koji su upozoravali da bi moglo doći do izlaska Grčke iz evrozone, na taj način pre svega želeli da utiču na birače.

AfD: izlazak iz evrozone jedino rešenje za Grčku

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je krajem prošle godine rekao da će biti komplikovano, ako Grčka prekine svoj reformski kurs. Vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabriel (SPD) je za list Hannoversche Allgemeine Zeitung naglasio kako bi Grčka trebalo da ostane u monetarnoj uniji, ali je preteći dodao:"Mi se ne damo ucenjivati!" Zanimljivo je da rukovodstvo poslaničkog kluba socijalista u Evropskom parlamentu na okolnosti u Grčkoj gleda potpuno drugačije nego nemački socijaldemokrata Gabriel. Tako je Đani Pitella izjavio: "Izlazak Grčke iz evrozone jednostavno nije opcija. Grčko članstvo u evrozoni se ne može opovrgnuti." I Evropska komisija je grčko članstvo u "evro-klubu" nazvala neopozivim.

Za Bernda Lukea, predsedavajućeg Alternative za Nemačku - stranke veoma kritičke prema evru, izlazak iz monetarne unije bi bilo "dobro rešenje kako za Grčku tako i za evrozonu". Posebno spretno se izrazio francuski predsednik Oland, koji je uvek bio protivnik politike konsolidacije budžeta odnosno drastičnih mera štednje u Grčkoj. U izjavi za kanal France Inter, podsetio je Grčku na njene obaveze, koje sada mora da ispuni. Istovremeno je, glumeći neutralnost, u kontekstu izlaska Grčke iz evrozone izjavio: "Grci sami odlučuju o sebi."

Nikakav poseban tretman

Ali koliko je verovatan izlazak Grčke iz evrozone? Da li bi Cipras kao novi grčki premijer zaista izveo zemlju iz evrozone? To nije njegov cilj. Mogućnost istupanja iz evrozone uopšte nije predviđena evropskim ugovorima. Predviđena je samo mogućnost istupanja iz EU. A to Cipras nikako ne želi. Ono što želi jeste nastavak finansijske pomoći, ali bez nametanja mera štednje.

Poverioci ne bi pristali na davanje kredita bez postavljanja uslova. To ne bi bilo u redu ni prema poreskim obveznicima niti bi se moglo objasniti drugim kandidatima za spasavanje, koji su ispunili ili još marljivo ispunjavaju postavljene uslove. Uostalom i oni bi onda mogli da traže olakšice. Vodeći poslanik CDU u Evropskom parlamentu Elmar Brok jasno je poručio da Cipras ne može da računa na opraštanje dugova a onda ne sprovede reforme.

Postići će se već neki aranžman

Antonis Cipras je tokom aktuelne debate pomalo popustio. Dok je ranije govorio kako će jednostrano prekinuti mere štednje, sada kaže da će pregovarati sa poveriocima i preuzeti jednostrane korake samo, kako je rekao "ako na to budemo prisiljeni". Time je Crnog Petra prebacio u ruke poverilaca.

U slučaju pobede saveza Siriza, poverioci će Grčkoj sigurno odobriti povoljne uslove za otplatu kredita, kao što su na primer bili produženi rokovi. To je pomenuo i bivši komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren u intervjuu za nemački Špigel.

Takav jedan korak morao bi da usledi nakon "žilavih pregovora", oni bi barem tako trebalo da budu predstavljeni javnosti. To ne bi bilo po prvi put. Tako bi sve strane mogle da sačuvaju obraz. Cipras bi biračima mogao da kaže da je dobio ustupak u njihovu korist, a poverioci bi mogli da potvrde se osnovni zahtevi nisu promenili. Jer, svima je u interesu da monetarna unija bude pošteđena političkih i finansijskih turbulencija.