Koliko svet veruje nemačkim proizvodima?

„Nemačka oznaka za zemlju porekla 'Made in Germany' treba da ostane u upotrebi“, poručuju Briselu političari i predsednici raznih udruženja iz Nemačke. Naime, u Briselu se razmišlja da se oznaka zemlje porekla uskladi sa carinskim propisima. Kritičari navode da je to opasnost za dobru poziciju koju u svetu imaju nemački proizvodi. Oznaci „Made in Germany“ dugi niz godina ne veruje samo 70 odsto nemačkih potrošača, već i kupci širom sveta.

Agencija za pružanje usluga koje je u državnom vlasništvu „Germany Trade & Invest“ (GTAI), bivša savezna Agencija za informacije o spoljnoj trgovini, želi tačno da zna koliko ta oznaka vredi. Ta agencija, pored ostalog, informiše nemačka preduzeća o tržištima u inostranstvu i prati inostrane preduzetnike prilikom otvaranja svojih ureda ili pogona u Nemačkoj.

GTAI tako navodi da su nemački proizvodi u Rusiji bili cenjeni još u vreme carevine. Bernd Hones iz GTAI kaže da je jedna nemačka mašina dovoljna da ruski preduzetnici svojim kupcima garantuju kvalitet. On kaže da se ugostiteljski objekti natiču u tome ko je ugostio zvučnije nemačko ime ili gosta. „Na internetu potrošači o nemačkim proizvodima imaju samo reči hvale. U Rusiji se pod oznakom 'Made in Germany' podrazumeva kvalitet i pouzdanost“, kaže Hones.

Umirujuće vesti dolaze i iz Velike Britanije. „Reputacija proizvoda i usluga iz Nemačke u Velikoj Britaniji je nepromenjena. Ona je dobra“, kaže Štefen Ehninger iz kancelarije GTAI u Londonu. „Veza Britanaca s nemačkim proizvodima i uslugama traje više od 110 godina i, prema ispitivanjima javnog mnjenja, ta veza je u posljednje vreme još jača“, kaže Ehninger.

Sama oznaka nije dovoljna

Ipak, ocene kakve dolaze iz Moskve i Londona su u međuvremenu izuzetak. „'Made in Germany' je u Brazilu još uvek garancija za pouzdanost, trajnost i kvalitet“, kaže Oliver Dene, izveštač GTAI-a iz Sao Paula. „Međutim, opada spremnost da se to i plati. Nemačke firme moraju više da investiraju u komunikacije i servis. Takođe, potrebno je da se više približe kupcima, dakle da održavaju kontakt sa kupcima i nakon što kupe proizvod. U dobrostojećim slojevima društva nemački proizvodi su omiljeni, dok u srednjem sloju za njih malo ko zna“, navodi Dene.

„'Made in Germany' je u Narodnoj Republici Kini, kao i ranije, dosta dobar argument za kupovinu. Međutim, to ne vodi do uspeha“, kaže Štefani Šmit, predstavnica GTAI u Pekingu. Konkurencija se na svim poljima znatno povećala. Firme koje proizvode u Kini kupcima moraju da objašnjavaju da su proizvodi često samo dizajnirani i projektovani u Nemačkoj. Zbog toga Šmit preporučuje da se više ne treba oslanjati na stari žig: „Budućnost je u izgradnji sopstvene marke“.

Samo tehnika, ali ne i stil života

„Nemački proizvodi su u Indiji na dobrom glasu. Međutim, to ne važi za sve branše“, kaže Katrin Pasvantis predstavnica GTAI iz Nju Delhija. „Nemački proizvodi se smatraju kvalitetnim“. Bez obzira što su Indijci oduševljeni nemačkim proizvodima i pre svega tehnikom, visoke cene plaše potrošače. „Nemački dizajn i životni stil nisu preterano omiljeni, za razliku od mašina, automobila ili kuhinje“, kaže Pasvantis.

U SAD je pozivanje na nemačko poreklo u mnogim branšama još uvek argument za dobru prodaju. Martin Vikert, izvestilac iz Vašingtona, kaže da se u SAD nemački proizvodi smatraju kvalitetnim, preciznim i pouzdanim. „Sa druge strane, to je neželjena konkurencija za proizvode ´Made in the USA`“. Kada je reč o Japanu, nemački proizvodi su takođe dosta cenjeni, pre svega automobili i mašine. Međutim, takva reputacija stalno mora ponovo da se dokazuje“, javlja predstavnik GTAI u Tokiju Detlef Ren. Inače, oznaka „Made in Germany“ tamo nije ograničena samo na proizvode. To pokazuju Oktoberfest ili božićni vašari u Japanu.

Autori: Rolf Wenke / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković