1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Kriza vlade u NemačkojAmerički izbori 2024Srbija i region

Kome pripada Krim?

13. oktobar 2008.

Da li je posle rata sa Gruzijom, sada na ruskoj meti Ukrajina? Ruska crnomorska flota usidrena na Krimu, već dugo pomaže one snage u tom ukrajinskom regionu koje se zalažu za otcepljenje i pripajanje Rusiji.

https://p.dw.com/p/FYSy
Ruska crnomorska flota stacionirana je u Sevastopolju
Ruska crnomorska flota stacionirana je u SevastopoljuFoto: AP

Na trgu krimskih Kanova je prijatno. Prodavačice mame turiste slatkišima. Iz dvorišta se čuje zov mujezina. Ipak, u obližnjem kafiću, gosti su uzemirani:

„Zašto? Pa zato što se u poslednje vreme stalno vode diskusije o tome da li Krim treba da ostane deo Ukrajine ili da se pripoji Rusiji.“

Na naslovnoj strani novina Avdet je fotografija sa porušenim nadgrobnim spomenicima. Jedan čovek za stolom objašnjava:

„U poslednje vreme su groblja krimskih Tatara često meta nasilnika. Oskrnavljeno je 240 grobova. Taj vandalizam postoji već nekoliko godina.“

Mir na Krimu samo je prividan
Mir na Krimu samo je prividanFoto: AP

Svi u kafiću su krimski Tatari, narod koji je Staljin 1944. proterao na srednji istok, navodno zbog kolaboracionizma sa Nemačkim okupatorom tokom Drugog svetskog rata. Više od polovine pripadnika tog naroda je tokom progona izgubilo živote, a oni koji su preživeli, zajedno sa svojom decom, počeli su da se vraćaju svojoj postojbini posle raspada Sovjetskog saveza. Međutim, ovde nisu dobrodošli:

„Posle deportacije, ovde su se naselili Rusi. Oni su dobili naša imanja, našu zemlju, igračke naše dece... Oni sada čine 90 odsto stanovnika Krima.“

Tatari povratnici ne mogu da nađu posao

U poslednje vreme, pogotovu posle krize u Gruziji, proruski političari pokušavaju da izazovu napetost između krimskih Tatara i Rusa. Kažu, na primer, da krimski Tatari hoće Rusima da uzmu kuće. Vlasti odbijaju da unesu imovinu Tatara u katastarske knjige, otežava se osnivanje škole na tatarskom… Od 250.000 povratnika, samo je njih 66.000 našlo posao. Ruska zajednica nedavno je počela da se zalaže referendum na kojem bi stanovnici Krima trebalo da odluče da li bi radije da budu u Ukrajini ili u Rusiji.

Ruska zajednica na Krimu zalaže se za referendum o otcepljenju
Ruska zajednica na Krimu zalaže se za referendum o otcepljenjuFoto: AP

Evo nas u Sevastopolju, gde je po ugovoru sa Ukrajinom usidrena Ruska crnomorska flota. Segej Kulik iz nezavisnog instituta Nomos kaže:

„Flota sprovodi prorusku politiku, naročito separatističke snage. Recimo, sedište ove partije nalazi se direktno pored ruskog štaba i njihove novine štampa ruska flota.“

Kulik kaže da je cilj ove politike očigledan - da se krimski Tatari isprovociraju da urade nešto protiv Rusa, kako bi onda Rusi mogli da intervenišu, kao u Gruziji.

Ali, gosti u kafiću, s početka ove priče, nam kažu da će se braniti svim sredstvima. Šta to znači, pitamo:

„U trenutnoj situaciji, sam Bog zna šta će biti. Mogu samo da kažem da će Krim uprkos Ruskoj većini ostati autonomna republika i domovina krimskih Tatara.“