Kontroverze oko uticaja Kine na nemačke univerzitete

Peking je 2004. uspostavio državnu obrazovnu organizaciju Konfučijev institut, i počeo da ih osniva širom sveta. Po sopstvenim navodima sada ima oko 500 filijala u više od 90 zemalja. Instituti su dobili ime po Konfučiju, jednom od najznačajnijih kineskih filozofa koji je živeo pre 2500 godina - od 551. do 479. godine pre nove ere. Njegovi savremenici su, na primer, Pitagora i Heraklit.

Prvi Konfučijev institut u Nemačkoj osnovali su 2006. nemački i kineski naučnici na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Prema saveznoj vladi, u Nemačkoj postoji 19 Konfučijevih instituta, većina na univerzitetima.

Status Konfučijevih instituta je neobičan. Prema informacijama iz savezne vlade, kineska kulturna organizacija za inostranstvo „Han Ban” obezbeđuje novac, predavače i nastavne materijale. Nemački univerziteti pružaju infrastrukturu, pre svega prostorije.

Instituti su registrovana udruženja u Nemačkoj. Direktori su jedan nemački i jedan kineski naučnik. Instituti konkurišu za finansiranje izložbi ili manisfestacija kod kineskih i nemačkih institucija.

Optužba za propagandu

Zvanično, oni su namenjeni širenju kineskog jezika i promovisanju razumevanja kineske kulture. Istovremeno, oni igraju važnu ulogu u kulturnom i političkom procesu otvaranja Kine. Uglavnom se radi o saradnji sa fakultetima i univerzitetima gde preuzimaju ili proširuju ponudu kineskog jezika, organizuju predavanja, kulturnu ponudu ili ekskurzije.

Ali, u Berlinu, u blizini sedišta stranke CDU, već niz godina postoji „Kineski kulturni centar". I mada se Konfučije ne pojavljuje u imenu, verovatno radi na sličan način.

Međutim, kritika na račun Konfučijevih insituta stara je skoro koliko i istorija tih institucija. Mnogi ih vide kao propagandno oruđe autoritarnog Pekinga. Ukratko: Kina daje novac za istraživanja ili naučne projekte i kulturno obrazovanje – i tako stiče uticaj i kontrolu. Kritičari kažu da je u pitanju sloboda nauke.

Kako može izgledati konkretan pritisak iz Pekinga pokazuje primer sa Univerziteta Duizburg-Esen koji je imao ne mali medijski eho: tamošnji Konfučijev institut, osnovan 2009. pozvao je u jesen 2021. na književno veče čije tema bila jedna biografija kineskog predesednika Si Đinpinga. Između ostalog, knjiga se bavila kultom ličnosti oko Sija. Nakon intervencije iz Pekinga, institut je otkazao književno veče.

Upozorenja političara i obaveštajane službe

U svojim godišnjim izveštajima, Savezna kancelarija za zaštitu ustava (unutrašnja tajna služba) ove institucije odavno svrstava u instrumente političkog uticaja. „U oblasti obrazovanja i istraživanja, kineske aktivnosti i formati saradnje prete da potkopaju akademsku slobodu", kaže se u aktuelnom izveštaju.

Ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger (FDP) je krajem juna jasno upozorila na kineski uticaj na nemačke univerzitete preko Konfučijevih instituta. „Jasne granice” moraju da se postave za „direktan uticaj”, rekla je Stark-Vacinger u intervjuu za „Handelsblat”.

Da li je kineska strana na bilo koji način reagovala na tu izjavu? „Ne", glasio je kratak odgovor ministarstva na pitanje Dojče velea.

Štark-Vacinger je još pre godinu dana u intervjuu za isti rekla: „Da sam predsednica univerziteta, ne bih imala Konfučijev institut. Trebalo bi da se jasno distanciramo".

Ministarka je podršku dobila od MUP-a, na čijem čelu je Nensi Fezer (SPD). Ona je rekla da se saradnja vidi kao „izuzetno kritična sa bezbednosnog stanovišta". A bilo je i podrške CDU. „Ovde možemo samo da podržimo saveznu vladu", napisao je na Tviteru Norbert Retgen.

Obrazovna politika u Nemačkoj je u rukama pokrajina

Apeli političara sa saveznog nivoa su jedno, a odluke drugo. Naime, obrazovna politika u Nemačkoj je u osnovi stvar pokrajina. Savezna vlada nema nikakav uticaj na osnivanje Konfučijevih instituta. A pošto nemačkim visokim školama i univerzitetima često nedostaju sredstva, oni koriste partnerstva.

Tako je Nemačka rektorska konferencija (HRK) uzdržana kod pitanja mogućeg prekida saradnje. Konfučijevi instituti koji sarađuju sa univerzitetima su „prvenstveno relevantni za nastavu jezika". Na pitanje DW, portparol HRK) Kristof Hilgert je naglasio da važi sledeće: „Odluka univerziteta je deo njihove autonomnije i treba je prepustiti njima.

Međunarodni problem

Suočavanje sa Konfučijevim institutima i akcijama Pekinga odavno nije tema samo u Nemačkoj. U odgovoru na pitanje DW-a, iz ministarstva obrazovanja su pojasnili da se o toj temi raspravlja među članicama EU i Evropskom komisijom.

Konkretniji je političar Zelenih Rajnhard Bitikofer, koji predsedava kineskom delegacijom u Evropskom parlamentu. „To nije specifičan nemački problem, to je međunarodni problem", rekao je on za DW. On navodi primer SAD i Švedske gde su poslednjih godina zatvoreni Konfučijevi instituti. Međutim, prema pisanju medija, određene institucije u SAD ponovo su uspostavljene pod drugim nazivima.

Tema je aktuelna i u Velikoj Britaniji, a premijeru Rišiju Sunaku zameraju da je previše blag prema Kini. Kada se kandidovao kao lider Torijevaca u julu 2022, najavio je da će zatvoriti 30 Konfučjevih instituta u zemlji. A u maju 2023. tada kao premijer, povukao je tu odluku. Ubrzo potom, kada je to izazvalo kritike, premijer je u intervjuu govorio o ulozi Kine u svetu. „Kod kuće su se sve autoritarniji, a u inostranstvu sve odvažniji", rekao je Sunak, govoreći o „epohalnom sistemskom izazovu".

Za Rajnharda Bitikofera kurs je jasan. „Ovi instituti su predugo mogli da deluju u mraku. Zapravo je već duže vreme očigledno da su oni instrumenti uticaja Komunističke partije Kine. I zato treba da sasvim trezveno povučemo crtu."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.