Koreni uspeha Nacionalnog fronta

Dnevnik Tagescajtung piše da „Nemci smataraju da je Nemačka uzorna – jer u njihovoj zemlji je privreda konkurentna, zaposlenost visoka (bar na papiru) – tako da logika Nemaca glasi: onaj ko je uspešan – u pravu je. Ali, to samozadovoljstvo je neprimereno. I Nemci su krivi za to što je Nacionalni front u usponu. Jer, Nemačka se sanirala o trošku svojih suseda. Rast realnog dohotka je ograničen da bi se ostvarila prednost u odnosu na konkurenciju. Francuzi su se, međutim, ponašali fer. Oni su svoje plate povećavali u skladu sa tehničkim napretkom, i nisu se borili sa konkurencijom preko veštački održavanog nivoa plata. I to su skupo platili: zahvaljujući svojim trikovima, Nemačka sada ima prednost u odnosu na konkurenciju od 20 odsto.“

„Francuski političari su bespomoćni. Oni ne mogu da stvore radna mesta koja očekuju njihovi birači. Jer, najpre bi Nemačka morala da se pokrene i poveća plate kako bi bila zatvorena nekorektna rupa u konkurenciji. Ali spremnosti za to – nema. Tako Francuskoj preostaje samo da bolno smanjuje plate – ili da se odrekne evra. Šefica Nacionalnog fronta Marin Le Pen je desničarski ekstremista i opasna; njene ekonomsko-političke predstave su grube i podsećaju na nacionalsocijalizam. I pored toga, Nemačka bi trebalo da je pažljivo sluša. Jer, liderka Nacionalnog fronta je, nažalost, u pravu kada kaže da Nemci žele da stvore nemačku Evropu.“

Magazin Di cajt onlajn smatra da su i „neki poznati francuski intelektualci pomogli Marin Le Pen da izvuče Nacionalni front iz nekadašnjeg mračnog ćoška antisemitske rasističke stranke i da je učini popularnom. Na primer, ekonomista Žak Sapir. On je politički zapravo blizak francuskom levičarskom frontu. Ali, zato što se kao i Marin Le Pen on protivi ideji evra i EU, Sapir se pre nekoliko meseci založio za stvaranje nadstranačke unije u kojoj bi bio i Nacionalni front. U tome ga je podržao i filozof Mišel Onfre. On je rekao da je Marin Le Pen jedina političarka koja u ovom trenutku govori glasom naroda.“

„Zbog uspeha Nacionalnog fronta, socijalisti i republikanci proteklih nedelja ni sami nisu smislili neku drugu strategiju osim da se isto kao i desničarski populisti služe slikom neprijatelja; tako je, na primer, Kristijan Estrozi, republikanski gradonačelnik Nice, koji se u francuskom regionu Provanse, Alpa i Azurne obale bori za vlast protiv Marion Marešal Le Pen, upozorio na opasnost od islamofašizma koji, kako kaže, planira treći svetski rat protiv hrišćansko-jevrejske civlizacije. Posle terorističkih napada u Parizu, socijalistički predsednik Fransoa Oland rekao je da bi radikalnim muslimanima sa dvostrukim državljanstvom trebalo oduzeti francuski pasoš; to je zahtev koji Nacionalni front već dugo iznosi, glasio je komentar Marion Le Pen“.

Dnevnik Špigel onlajn piše: „Evropska unija je glavni neprijatelj Nacionalnog fronta: Brisel je za desničarske ekstremiste zastupnik prinudnog federalizma i brutalne politike štednje. Političari u Evropskom parlamentu su za njih produžena ruka globalizacije i ljudi koji sprovode naredbe Međunarodnog monetarnog fonda i SAD. Evropska unija je anonimna mašinerija koja je odgovorna za loše stanje francuske privrede i dramatično povećanje nezaposlenosti. Ali i Nemačka ima svoj status: kancelarka Angela Merkel je gospodarica monetarne čvrstine koja želi da nametne svima nemačku Evropu, dok su vladajući socijalisti predsednika Olanda – sluge Berlina.“