U ovoj krizi bez presedana, u EU se ponavlja poznati politički obrazac: Ako pođe po zlu, u suštini je kriva Evropska unija. Ako nešto funkcioniše, zaslugu sebi pripisuju vlade država članica.
Komisija Evropske unije u Briselu pokušava da koordinira odgovore na pandemiju korone. Pri tom, kada se radi o preventivi u oblasti zdravlja, suzbijanju zaraze i kontroli granica, ona ima malo nadležnosti i može da se aktivira samo ako se države članice slože i daju joj zadatke.
S obzirom na dramatična dešavanja, u početku je svaka država članica delovala samostalno. To je razumljivo jer naravno da su vlade najbliže svojim građanima. Granice su bile zatvorene brzo i bez dogovora, prekinuti su lanci snabdevanja ili je zabranjen izvoz zaštitnih maski. Tek potom je od EU kao celine zatraženo da razreši haos i ograniči štetu za evropsku zajednicu.
Komisija EU pod predsednicom Ursulom fon der Lajen sada čini sve da stvori utisak da se korona-krizi odoleva i da ima solidarne odgovore na dosad neviđene izazove. Fon der Lajen se izvrsno snalazi kao krizna menadžerka. To je nezahvalan i pre samo četiri nedelje – nezamisliv zadatak. Jer, njene mogućnosti za brzo donošenje odluka su ograničene: ona ne može da otvori ili zatvori granice ili kupi i distribuira medicinske uređaje.
I zato Fon der Lajen deluje čitavim nizom javnih predloga – o kontroli granica, o finansijskim instrumentima, o osiguranjima za slučaj nezaposlenosti, o zaduživanju. Vladama zemalja članica ne preostaje ništa drugo osim da prihvate predloge Komisije. Fon der Lajen je glomazan i spor aparat EU u potpunosti prebacila na krizni menadžement. Ono što obično traje nedeljama ili mesecima, sada se obavlja u roku od nekoliko sati.
Međutim, neke važne stvari se zanemaruju: erozija vladavine prava u Mađarskoj i Poljskoj nastavlja se nekažnjeno. Migraciona politika se našla u drugom planu, zaštita klime je odgođena. Sve je podređeno koroni jer je predsednica Komisije, koja je na toj funkciji samo četiri meseca, morala da prizna da je ovo „biti ili ne biti“ za EU.
„Bili smo na ivici ponora“, rekla je fon der Lajen govoreći o stanju Unije pre nedelju dana.
Za samo tri nedelje, korona-virus je uništio mnoge pozitivne strane EU koje su izgrađene prethodnih decenija: zajedničko tržište je poremećeno, šengenska zona više ne funkcioniše, monetarna unija je pod znakom pitanja, čak više ne postoji ni i Erazmus, program razmene za studente.
Koja je svrha EU posle korone? Odgovor Evropske komisije glasi: obnova. Da bi to postigla, EU će morati da se preporodi ili će propasti. Fon der Lajen se uzda u prvo i najavljuje „Maršalov plan“, potpunu reorganizaciju zajedničkog budžeta EU. To je hrabro jer, kako rekosmo, ako pođe po zlu, to će biti njena krivica, a ako uspe, šefovi država i vlada će to pripisati sebi.
Test izdržljivosti za EU je već ove sedmice, kada se mora odlučiti kako finansirati ogromne sume koje će biti potrebne Italiji, Španiji, Francuskoj, ali i Nemačkoj – da prežive komu svojih ekonomija. Da li će se ti instrumenti nazivati „korona obveznice“ ili ne, samo je pitanje političkog marketinga – a ne suština.
Jasno je da se finansiranje mora obavljati solidarno, inače je EU gotova. Ponor o kojem je govorila Ursula fon der Lajen još uvek je blizu.