Šta Makron donosi u Beograd?
15. jul 2019.Makron je trebalo da dođe još u decembru, ali su ga tada kod kuće zatekle neprilike u vidu masovnih protesta Žutih prsluka. U međuvremenu je Vučić govorio o značaju posete i nazvao francuskog kolegu „liderom budućnosti“. Veruje se da je Pariz, pored Berlina, najvažnija evropska prestonica sa kojom valja graditi što bolje odnose.
Prethodni period, međutim, nije bio u idiličan kada je reč o odnosima Srbije i Francuske. Reklo bi se da su periodi nerazumevanja bili češći nego periodi saradnje. U Beogradu je vladalo ogorčenje nakon proslave stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu, na kojem je Srbija imala lošiji tretman od Kosova
„Aleksandar Vučić je nakon toga u par navrata iznosio negativne komentare na račun Makrona, poredeći njegovo navodno popuštanje pod protestima Žutih prsluka sa sopstvenom nepopustljivošću pred zahtevima građanskih protesta“, podseća Vladan Marjanović, spoljnopolitički novinar nedeljnika NIN.
Makron je protiv proširenja EU
Kada je u pitanju Makronov čvrst stav da nema proširenja EU pre dubinskih reformi same Unije koje nisu na vidiku, srpska diplomatija je vidno nezadovoljstvo izražavala biranim rečima.
Tu je, najzad, i pitanje Kosova, oko kojeg Srbija i Francuska imaju suprotstavljene stavove. Ali, kao i uvek, tabloidi bliski vlastima su javno izricali sve ono što su predstavnici vlasti sebi mrmljali u bradu. Pisalo se tako da Makron hoće da naseli migrante u Srbiji i da je „zabio nož u leđa“ jer odbija takozvano „razgraničenje“ Srbije i Kosova.
Sada se pak stiglo do napisa u kojima su Francuzi i Srbi „braća po oružju“, da Pariz šalje rakete tipa Mistral i da će Makron nagovorili nemačku kancelarku Angelu Merkel da ipak pristane na promenu granica na Balkanu.
Da li se toplo-hladni odnosi mogu izbrusiti jednom posetom i šta se od nje može očekivati? Francuska je možda najvažniji faktor u evropskoj spoljnoj politici, ističe Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
„Zajedno sa Nemačkom ona kroji evropsku spoljnu politiku, tako da dolazak francuskog predsednika nije samo protokolarna stvar. Za Srbiju bi ovo mogla biti suštinska poseta ukoliko bi Francuska pristala da, pod nekim uslovima, bude dalji sponzor srpskih evrointegracija“, kaže Al Pinto Brkić za DW
Kada je reč o stavu Francuske prema proširenju EU, Vladan Marjanović nije preveliki optimista je „Makron sigurno neće u Beogradu promeniti uverenje da Unija prvo mora da se reformiše, pa tek onda počne da ponovo razmišlja o prijemu novih članica. Drugo je pitanje da li tu poruku – načelno ispravnu – plasira na najmudriji način. Ne doprinosi li time da u zemljama kandidatima dodatno opadne entuzijazam za ulazak u EU?“
Srbija u tom smislu može od Makrona čuti pohvale za dosadašnje uspehe i podstrek da se nastavi sa reformama, ali ne i obećanje da će veoma brzo biti primljena u EU, ocenjuje Brkić.
Kosovo – kome je „naklonjen“ Makron?
Beogradski mediji navode da će tema Kosova biti u prvom planu posete francuskog predsednika, ali i tu se pokazuju svi problemi koji opterećuju odnose dve zemlje. Srpski državni vrh kao da ni sam nije više siguran kakav je francuski stav oko Kosova – ili bar takve poruke šalje srpskoj javnosti – pa se tako Francuska jednog dana vidi kao saveznik Kosova, a drugog kao neko ko je naklonjeniji srpskoj strani.
Vladan Marjanović primećuje da se u prorežimskoj štampi nameće predstava da Makron navodno nije naklonjen kosovskim Albancima. „U prilog tome ti listovi nisu u stanju da navedu ništa drugo osim francuskog protivljenja taksama od sto odsto na robu iz Srbije i BiH.“
„To bi onda trebalo da znači kako, opet navodno, ima više razumevanja za poziciju Srbije – a da pri tom uopšte ne znamo kakva je ta pozicija, jer nas srpski predsednik sve ove godine nije udostojio da nam to saopšti“, dodaje Marjanović.
Francuski predsednik je uputio nekoliko veoma oštrih poruka i Beogradu i Prištini kada je reč o dijalogu, navodi Bojan Al Pinto Brkić. Nikome u Parizu nije nimalo prijatno što je otkazan najavljeni samit u tom gradu gde je, kako su se nadali Makron i Merkel, konačno trebalo odmrznuti dijalog Beograda i Prištine.
„Ne očekujem da Makron u Beogradu kaže da je sve u najboljem redu i da će rešenje doći samo od sebe. Mislim da će insistirati kod svojih srpskih sagovornika da dijalogu posvete veliku pažnju. U interesu je EU da se postigne nekakav sporazum i Francuska bi u tome želela da igra važnu ulogu“, kaže Brkić.
Privreda – prostor za poboljšanje
Interesantno je da će Makron sleteti na Aerodrom „Nikola Tesla“ kojim od nedavno upravlja francuska kompanija Vansi. Sa njim u avionu biće i izvestan broj francuskih privrednika.
„Iskustvo nekih pređašnjih poseta sugeriše da iza bombastičnih najava potpisivanja silnih sporazuma stoje mnogo skromniji konkretni dogovori o ekonomskoj saradnji i ulaganjima“, kaže Vladan Marjanović, novinar NIN-a.
„Francuska se ovde dosad zbilja nije pokazala kao veliki investitor – svakako ne srazmerno svojoj veličini i privrednim kapacitetima, a posebno u poređenju sa zemljama poput Nemačke i Italije“, dodaje on.
Krupni kapital u Francuskoj je dosta „konzervativan“, dodaje Al Pinto Brkić, i taj je kapital izbegavao Srbiju. On podseća da velika francuska banka Sosijete Ženeral razmišlja o napuštanju Srbije. „Francuski koncesionar beogradskog aerodroma je prošle godine napravio veliki efekat na nivo stranih investicija i videćemo da li će taj primer slediti i druge kompanije“, zaključuje Brkić.
Kako god da prođe poseta, dolazak francuskog predsednika Vučić je iskoristio na već uobičajen način – kao potvrdu velikog ugleda u svetu. U tom se čitanju Vučić rutinski viđa sa ključnim evropskim i svetskim političarima.
„Mala, siromašna i iskompleksirana Srbija svaki dolazak predsednika neke od velikih sila, pogotovo od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, doživljava kao nekakvu potvrdu sopstvenog značaja“, kaže Marjanović za DW. „Tu se sledi jednostavna, dečija logika: čim taj i taj dolazi, mora da smo jako važni.“
Stoga ovaj naš sagovornik smatra da će učinak ove posete u ponedeljak i utorak biti pre svega propagandni.