Kosovski Srbi (ne) traže zaštitu Rusije

Ambasadi Rusije u Beogradu 8. novembra ta udruženja su predala zahtev sa više od 21.000 potpisa. Predsednik udruženja "Kosovski zavet" Rajko Đurđević, inače bivši novinar "Duge" i NIN-a, za radio Dojče vele kaže da je u međuvremenu na terenu prikupljeno još 50 hiljada potpisa. “Potpisi iz enklava nisu mogli da stignu zbog situacije na terenu. Dakle ti potpisi još nisu predati iako su skupljeni, mi njih ne brojimo, ali oni su skupljeni i oni postoje”, kaže on.

Đurđević ističe da potpisnici zahteva za rusko državljanstvo više ne priznaju pregovore koji se u Briselu vode između Beograda i Prištine, jer ih smatraju izdajničkim. On ističe da je cela akcija upravo motivisana starim i novim dešavanjima na Kosovu: “A pogotovo je kulminiralo jednom činjenicom što vlast u Beogradu sve čini da pokaže da država u suštini ne postoji. Zato smo se mi obratili Ruskoj federaciji za izdavanje dvojnog državljanstva što bi podrazumevalo određenu zaštitu srpskog naroda pred međunarodnim institucijama.”

Krajnji cilj spajanje sa Rusijom

Đurđević kaže da je zahtev za dvojnim državljanstvom upućen najvišim ruskim organima vlasti i da je krajnji cilj neki oblik spajanja sa Rusijom. “Mi ne nameravamo da idemo nikuda. Vi vidite da danas postoje novi oblici grupisanja zemalja. Naravno za nas je propao i prevaziđen koncept ujedinjene Evrope, pogotovo što je to zločinački raspoloženo prema nama. Naš krajnji cilj jeste da u prvi mah obezbedimo milion zahteva i potpisa za dvojno rusko državljanstvo, pa onda bar još milion, a naš krajnji cilj je konfederacija ili neki oblik federacije sa Ruskom federacijom” kaže Đurđević.

Reakcije Srba na Kosovu na ovu akciju su različite. Tako predsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova (SNV) Dragan Velić ocenjuje da veliki broj zahteva za rusko državljanstvo pokazuje da je takva akcija opravdana. “To je jedan akt koji je sasvim racionalan u smislu nečega što je skretanje pažnje međunarodne javnosti za rešavanje ozbiljnih problema Srba na Kosovu i Metohiji”, kaže Velić.

Proveriti verodostojnost spiskova

S druge strane, predstavnik Srpskog pokreta obnove (SPO) na Kosovu Ranđel Nojkić smatra da je reč o farsi i medijskoj kampanji određenih političkih struktura koje nisu našle svoje mesto na političkoj sceni Srbije. On, takođe, dovodi u pitanje verodostojnost predatih potpisa: “Prema mom saznanju radi se o spiskovima koji su korišćeni ranije, odnosno podacima koji su korišćeni ranije i mislim da je sada pred državom jedna velika obaveza da izvrši proveru svih tih spiskova, odnosno da se proveri da li su svi ti ljudi koji se nalaze na spiskovima zaista podneli zahteve za azil, odnosno za državljanstvo.”

Nojkić dodaje da među Srbima iz Gračanice, gde on živi, ne samo što nema zainteresovanih za rusko državljanstvo, već se ljudi zapravo pitaju ko je to podneo zahteve u njihovo ime.

Autor: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Jakov Leon