Kraj jedne ere

U Izraelu se okončava jedna era. U utorak, 10.6, bira se naslednik Šimona Peresa. Taj devedesetogodišnji političar nema nameru da se više kandiduje. Dužnost omiljenog predsednika, čiji život i delo su usko vezani za nastanak države Izrael, završava se 27. jula.

Na jednoj pijaci u Jerusalimu, ljudi su već sada pomalo nostalgični. „On je pravi državnik i uvek je uspevao da predstavlja sve Izraelce“, kaže devojka koja se zove Čen: „Tokom svog političkog delovanja uradio je neke stvari koje mi se nisu sviđale, ali kao predsednik je obavio dobar posao.“ Drugi prolaznik koji se zove Gaj ističe: „Peres je uspeo i da prezentuje Izrael u svetu i da istovremeno bude blizak svim građanima.“ Mnogi se nadaju da će novi predsednik biti sličan sadašnjem.

Peres važi za „lice izraelske diplomatije“ u svetu. On je često preuzimao diplomatiju u svoje ruke, posredovao i trudio se da izmiri suprotstavljene strane. I to prvenstveno onda kada je ugled Izraela u svetu bio narušen zbog desno orijentisane politike, sklone jevrejskim naseljenicima i širenju jevrejskih naselja, koju je vodio premijer Benjamin Netanjahu. Posmatrači veruju da Peresovom nasledniku neće biti lako da popuni prazninu koja nastaje njegovim odlaskom.

Turbulentna kampanja za novog predsednika

Jedan od razloga za to je i što je trka za upražnjeno mesto na vrhu bila obeležena skandalima i političkim manevrima – to kritikuju čak i izraelski mediji. Na početku se prijavilo šest kandidata. Tokom proteklog vikenda, tri dana uoči izbora, jedan od onih koji je imao najviše izgleda za uspeh, socijaldemokrata Benjamin Ben-Elizer, morao je da odustane. Policija ga je u petak (6.6.) ispitivala zbog finansiranja jednog luksuznog stana.

Ben-Elizer je tu akciju policije nazvao ciljanim atentatom na njegovu kandidaturu. Izraelski mediji sarkastično su primetili da bi svako ko ubuduće ima nameru da se kandiduje „prvo trebalo da proveri da li ima neki leš u podrumu“. Preostalih pet kandidata sada može da razdeli glasove koje bi inače dobio Ben-Elizer, jedan od političara teške kategorije na političkoj sceni Izraela.

Inače, predsednika u toj državi ne biraju direktno građani, već poslanici parlamenta. Još uvek nije poznato ko je s kim sklopio dogovor, a glasanje je tajno.

Politički manevar premijera Netanjahua

Kada bi građani mogli direktno da biraju, onda bi 30 odsto njih podržalo Reuvena Rivlina, političara stranke Likud. Ali, ni njegova kandidatura nije išla baš kao po loju. Njegov partijski kolega Benjamin Netanjahu u prvi mah je svom dugogodišnjem saradniku uskratio podršku. Veruje se da oni nisu u najboljim odnosima. Izraelski mediji premijeru Netanjahuu pri tom prebacuju da je vodio cik-cak politički kurs. Prvo je pokušao da za šest meseci odloži izbor novog predsednika, potom da potpuno ukine tu funkciju, a na kraju je sam tražio pogodnog kandidata. Tek kada je bilo jasno da se izbori moraju održati 10. juna, podržao je Rivlina. Bio je to obrt koji je izazvao mnoge cinične komentare u izraelskim medijima.

Rivlin je kandidat političke desnice i potiče iz stare garde Likuda. Za razliku od Peresa, on ne podržava rešenje za Bliski istok koje podrazumeva formiranje nezavisne države Palestine. Važi za nacionalistu i podržava izgradnju jevrejskih naselja. Ipak, kao predsedavajući Knesetu više puta je blokirao kurs Netanjahuove vladajuće koalicije. Do raskida između njih dvojice došlo je za vreme njegovog drugog mandata. Tada ga je premijer smenio sa položaja predsedavajućeg parlamentu, ne navodeći nikakav poseban razlog.

Rivlin ima dobre šanse

Prema dosadašnjim procenama, Rivlin bi mogao da uđe u drugi krug glasanja, pa čak i da priredi iznenađenje i dobije podršku većine poslanika još u prvom krugu. U drugom krugu bi njegov protivnik mogla da bude bivša predsedavajuća Knesetu, Dalija Icik. Ona bi mogla da profitira od odustajanja Bena-Elizera od kandidature i prikupi glasove njemu sklonih poslanika. Bivša poslanica Radničke partije je 2005. prešla u stranku Kadima, koju je vodio Arijel Šaron. Bila je prva žena na čelu Kneseta. Iz samog parlamenta na funkciju predsednika države kandidovao se i Meir Šetrit iz stranke Hatnua.

U trci su i dvoje kandidata za koje se veruje da nemaju nikakvih šansi. Dalija Dorner, bivša sutkinja Vrhovnog suda i 73-godišnji naučnik Dan Šehtman, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. On se zalaže za jačanje obrazovnog sistema i nauke. Posmatrači ipak veruju da, bez obzira na samo reprezentativnu funkciju koju inače ima predsednik Izraela, to dvoje kandidata zbog nedostatka političkog iskustva nemaju mnogo izgleda za uspeh.