Kraj kancelarke je novi početak
30. oktobar 2018.
Angela Merkel je u ponedeljak objavila da se, posle osamnaest godina, više neće kandidovati za predsednicu svoje Hrišćansko-demokratske unije. Početkom decembra će posrnula, ali i dalje najveća partija Nemačke, dobiti novo prvo lice koje će verovatno biti sledeći kandidat za kancelara.
Premda sama Merkel kaže da namerava da završi i četvrti mandat na čelu Vlade, mnogim komentatorima nemačke štampe deluje kao naučna fantastika da njen kabinet potraje do redovnih izbora 2021. godine. Prvo, sledeći lider Demohrišćana može poželeti da bude kancelar ili kancelarka; drugo, koalicioni partneri Socijaldemokrate deluju sve bliže odluci da napuste Saveznu vladu ne bi li se spasili potpunog potonuća.
„Bilo je krajnje vreme“, piše o početku kraja ere Merkel levičarski kolumnista Jakob Augštajn. „Ova savezna kancelarka je ostala na funkciji i kad joj je vreme isteklo. To je bila teška greška. I pokazatelj da misli da je bogomdana, što je neoprostivo. U krizi – a kada to nije kriza? – je Angela Merkel mislila da je nezamenjiva. Nije.“
„Dok je još bila u punoj političkoj moći, Merkel je stalno istrajavala na spajanju funkcije u stranci i u Vladi. Imala je jak razlog: šefica vladajuće partije automatski ima legitimitet da vodi vladu. I sada to kao više ne važi? Čemu se Merkel nada? Milosti svog naslednika? Kancleramt nije poligon milosti. Suluda je priča da će ostati na funkciji još cele tri godine dok naslednik cupka od nestrpljenja da preuzme to mesto – nedostojno je što je uopšte kancelarka ovakvu priču prodala javnosti“, piše Augštajn za Špigel onlajn i dodaje:
„Po tome se vidi da Merkel nije onakva kakva bi htela da bude. Trebalo je da pravovremeno odstupi pre prošlih izbora, pobedonosna i neporažena. To bi bilo vredno divljenja. Sada ide kao gubitnica. Baš kao i svi pre nje. To nije sramota u jednoj demokratiji. Ali jeste gorko za ženu koja je sebe uvek predstavljala posebno samosvesnom.“
Demohrišćani posle žestokog pada na nedeljnim izborima u Hesenu većinom veruju da im je neophodna promena na vrhu. Prema anketama, Unija CDU i bavarske CSU na saveznom nivou može računati još samo sa četvrtinom glasova, a koalicioni partneri Socijaldemokrate sa svega petnaestak odsto.
„Angela Merkel je svojoj stranci otvorila vrata za poslemerkelsku eru“, piše Vestfalen blat (Bilefeld). „Šta će CDU uraditi sa tom šansom, o tome se kancelarka tek donekle pita. Možda je zato na konferenciji za štampu delovalo kao da joj je laknulo. Republika sa druge strane treba da se pripremi za turbulentna vremena. Ovaj 29. oktobar 2018. je istorijski dan za našu zemlju. Doživljavamo smenu epoha.“
U tonu panegirika piše i Hanoverše algemajne cajtung: „Trezvena u analizi, dostojanstvena u tonu. I istovremeno pomalo šarmantna. Takva je bila ova kancelarka, uskoro će se pisati: zainteresovana samo za moguće. Zainteresovana da služi ovoj zemlji – u svetu čijom političkom binom sve više dominiraju muškarci opsednuti moći, beskrupulozni diktatori, samozaljubljeni predsednici.“
Kao najizgledniji kandidati za naslednika na čelu stranke pominju se četiri imena: premijer Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet, ministar zdravlja Jens Špan, generalna sekretarka stranke Angeret Kramp-Karenbauer i bivši šef poslaničkog kluba Fridrih Merc. Potonje troje je već izrazilo nameru da se kandiduje, a Lašet najpre sondira raspoloženje u stranci.
„CDU upravo oživljava“, smatra zato komentator Frankfurter algemajne cajtunga. „Autovala su se uobičajena sumnjiva lica: Kramp-Karenbauer, Špan i Merc. Ali ko od njih treba da vodi CDU u svetliju budućnost? Mudro je što Merkel nije davala preporuke u tom pogledu – njene preporuke bile bi balast. Nakon osamnaest godina partija ima izbor između više kandidata, raznih priroda i profila. Ali može li neko od aspiranata postati i kancelar? To je kriterijum koji šef CDU mora da ispunjava više nego ikad. Jer koja uopšte druga partija može u ovim vremenima dati šefa nemačke vlade?“
Mnogi su najavu kancelarke Merkel pročitali kao poslednje saplitanje velikih rivala i koalicionih partnera iz SPD. Jer Merkel je sad rekla kako će stvari teći u njenoj partiji, dok SPD još nije. Tamo se fotelja opasno ljulja šefici stranke Andrei Nales i to posle tek šest meseci na funkciji. Istovremeno, to je pritisak na ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera koji nije hteo da se povuče sa mesta šefa bavarske CSU ni posle fijaska te partije na bavarskim izborima pre dve sedmice.
„Era Merkel se završava“, piše Zidojče cajtung. „Obnova i reformacija CDU može da počne. To dovodi CSU i SPD u cajtnot. I unosi novu dinamiku u nemačku politiku jer ni u redovima koalicionih partnera neće moći da samo kažu idemo dalje. Ako Merkel ide, moraju i drugi. Ovoliko početka nismo odavno imali.“
Priredio Nemanja Rujević