Kraj povlastica za potražioce azila

Od uvođenja vizne liberalizacije 2009. i 2010, potražioci azila sa Balkana postali su pravi problem za Nemačku. Takozvani „lažni azilanati“ iz godine u godinu sve više opterećuju državnu kasu, a u pojedine nemačke opštine svake jeseni dolaze hiljade, mahom romskih porodica, da bi „prezimili.“

„Nemačka je otvorena zemlja, posebno za ljude čiji životi su ugroženi, koji su diskriminisani zbog nacionalne pripadnosti, religijske ili polne orijentacije. Prošle godine, u Nemačkoj je prihvaćeno 127.000 azilanata što je četvrtina svih potražilaca u Evropskoj uniji, više nego čak i u Americi, tako da Nemačkoj niko ne može da zameri da nije solidarna“, kaže za Dojče vele Štefan Majer.

„Potražioci iz Srbije, Makedonije i ostatka zapadnog Balkana predstavljaju preko 30 odsto svih evidentiranih. Međutim, kada se pogleda broj onih kojima je azil odobren, državljani tih zemalja imaju najnižu kvotu – između 0 i 0,1 odsto. U tim državama nema progona, i zato ih valja proglastii bezbednim zemljama porekla“, smatra taj demohrišćanski političar. Pored Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, Majer tvrdi da bi zakonske promene trebalo da obuhvate i Albaniju i Crnu Goru, što bi predstavljalo jasnu izjavu da u spomenutim zemljama nema progona građana. Šta će to konkretno značiti za potražioce azila?

„Ubrzani postupak, uz pretpostavku da potražilac dolazi iz zemlje gde nema progona, olakšaće proceduru za nemačke vlasti. To pre svega važi za proces prikupljanja dokaza. Dakle, neće biti potrebe da se u svakom konkretnom slučaju dokazuje da li ima ili nema progona – po toj proceduri, to će se podrazumevati (da potražilac nije progonjen u zemlji iz koje potiče). Postupak će se zbog toga ubrzati. Čak i ako se podnese žalba protiv odluke, cela procedura se sprovodi samo za nedelju dana i, što je važno, nema za posledicu odlaganje prethodne odluke“, objašnjava Štefan Majer.

Levica: „To je skandal“

Inicijativi Ministarstva spoljnih poslova žestoko se protive nemačka stranka Levice i organizacija „Pro azil“. Ula Jelpke, potrparolka za unutrašnje-politička pitanja Levice izjavila je da će planovi Ministarstva zacementirati praksu koju već sprovode nadležne službe – koje po brzom postupku odstranjuju Rome balkanskog porekla iz Nemačke.

„Klasifikacija Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine kao zemalja bezbednog porekla je skandal. A sada se tu uključuju i Albanija i Crna Gora, iako njihovo rangiranje nije predviđeno koalicionim sporazumom“, kaže Jelke.

„U osnovi problema je sama ta klasifikacija ‚bezbednih zemalja porekla‘“, kaže Bernd Mesovic, predstavnik organizacije „Pro azil“. „Još od devedesetih godina 'Pro azil' se protivi podeli na države prve druge i treće klase. Savezni ustavni sud kaže da ljudska prava ne bi trebalo da ostanu samo na papiru, već i da budu ostvarena. Po našem mišljenju, zemlje Balkana nisu istinski zemlje sigurnog porekla.“ Uz to, Masovik podseća da se procedure već sada ubrzane, ali da ljudi ipak dolaze, i dodaje da problemi neće biti rešeni stavljanjem zemalja na nekakve liste.

Zbog poplave zahteva za azil dovedena je u pitanje i vizna liberalizacija, a Evropska unija je prošle godine usvojila i zaštitni mehanizam za privremeno vraćanje viza. Iz tog razloga se i države na Zapadnom Balkanu same trude da im stanu na put. U trenutku kada se te zemlje nađu na listi zemalja bezbednog porekla, pola posla će biti završeno, jer će gotovo svi azilanti biti vraćeni kući za nedelju dana, bez velike diskusije i dugotrajne procedure. Važno je pomenuti da je sličan problem pre nekoliko godina postojao sa građanima Makedonije koji su tražili azil u Belgiji. Međutim, brza poseta belgijskog premijera Skoplju i novo rangiranje Makedonije skratilo je proceduru za azil na 48 sati, i reka azilanata je presušila. Slično se očekuje i sa Nemačkom.

Autori: Silvera Padori-Klenke / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković