Kraljevstvo ostaje ujedinjeno

Uzbudljivo je bilo do poslednjeg trenutka, a pitanje krajnje emotivno: da li Škotska treba da bude nezavisna država ili da ostane u sastavu Velike Britanije? Politički razum je prevladao nacionalne strasti i to ubedljivije nego što su nagoveštavale prognoze rezultata. Škotskoj se na takvoj odluci može čestitati, jer bi sve drugo bila avantura sa ozbiljnim posledicama po Veliku Britaniju, ali i neke evropske susede.

U slučaju da je ishod referenduma ipak bio drugačiji, Škotska kao nezavisna država ne bi imala zaštitu Velike Britanije, a verovatno ne bi mogla da računa ni na solidarnost Evropske unije. Doduše, i Veliku Britaniju bi drugačiji ishod referenduma primorao da redefiniše svoju ulogu u Evropi i svetu. Istovremeni bi Britanija, kao država, bila potpuno slomljena. Jer povratak na podele i male države, kao što je to nekada u prethodnim vekovima bilo, Evropi ne bi išao na ruku. Naprotiv, saradnja i integracije na evropskom nivou je ono što je starom kontinentu potrebno.

Škoti su drugačiji od ostalih Britanaca, ali su ipak pro-evropski orijentisani. Politički tabor koji je zagovarao nezavisnost, smatrao je da Škotska treba da ostane u Evropskoj uniji. Bilo bi krajnje ironično, kada bi taj deo Velike Britanije morao da napusti EU, samo zato što bi bilo neophodno da se raspiše još jedan referendum. I po tom pitanju valja se nadati da će prevladati razum i da će Velika Britanija zajedno sa Škotskom ostati deo Evropske unije.

Uzbuđenje će se sada preneti na opšte izbore koji će biti održani narednog proleća, a pitanje – za ili protiv EU – dominiraće predstojećom izbornom trkom. Do tada aktuelni premijer, konzervativac Dejvid Kameron, ima još jednu šansu do maja 2015. godine da ojača svoje pozicije i anti-evropsku retoriku. Jer, da je kojim slučajem, Škotska izglasala nezavisnost, on bi morao da podnese ostavku.

Škoti u Ujedinjenom Kraljevstvu nisu potisnuti, kao što su to zagovornici nezavisne Škotske uoči referenduma govorili. Britanski konzervativci sa svojom jakom socijaldemokratskom tradicijom, sa nekadašnjom premijerkom Margaret Tačer na čelu, jesu Škotskoj naneli štetu, ali su i Škoti u prošlosti imali svog premijera u ulici Dauning broj 10. Ipak, prosečna primanja su u Škotskoj veća u poređenju sa drugim delovima Velike Britanije, a stopa nezaposlenosti manja. Škotska ima jaku regionalnu vladu i parlament. Zvaničnici u Škotskoj sada računaju na veća prava i jače pozicije. Barem je to, u strahu od moguće nezavisnosti, tokom izborne kampanje obećao britanski premijer. Ta obećanja će Kameron sada morati da ispuni. U Velikoj Britaniji jača i debata o federalnoj strukturi države, s obzirom na to da i iz Engleske i Velsa stižu zahtevi za većom regionalnom autonomijom. 18. septembar promenio je Veliku Britaniju.

Za referendum u Škotskoj može se reći da predstavlja trijumf demokratije. Oko 86 odsto ljudi je izašlo na glasanje – apsolutni rekord. Nema tragova nezadovoljstvu politikom, Škoti su primerno bili posvećeni svom cilju, bez obzira da li su se na kraju izjasnili za ili protiv nezavisnosti. Gubitnik na ovom referendumu, škotski premijer Aleks Salmond, prihvatio je poraz. Pobednici ne slave. Oba tabora prizivaju formiranje „škotskog tima“, koji će iskoristiti zamah koji je referendum u ustalasane severne krajeve Britanije doneo. Takvo demokratsko držanje bi trebalo da posluži kao primer drugim pokretima za nezavisnost u Evropi, ali i van nje. Glasanje je pokazalo da nacionalna osećanje ne moraju da se pretvore u destruktivni nacionalizam. Time je Škotska pobedila, čak i ako nije uspela da izdejstvuje nezavisnost.

Sada i kraljica, koja je izbornu noć provela u škotskom zamku Belmoral, može mirno da spava jer neće morati da polazi kroz ono čega je njeni prethodnici i prethodnice nisu poštedeli. Šezdeset regiona se u poslednjih 250 godina „odreklo“ britanskog carstva. Ipak, odlazak Škotske za kraljicu bi bio naročito bolan.