Krim – poligon za nove zađevice

Na Krimu ovih dana vlada vanredno stanje. Poluostrvo je bez struje jer su nepoznata lica digla u vazduh više stubova dalekovoda u Južnoj Ukrajini. I ranije je bilo pokušaja da se to učini. Rusija sada pokušava da snabde Krim energijom i polaže kabl na dno Crnog mora. Stručnjaci u ruskim medijima procenjuju da će tako u decembru biti pokriven bar deo potrebe Krima za električnom energijom.

Iza blokade su krimski Tatari

Prvi put otkako je Rusija anektirala Krim u martu 2014, oko 2,3 miliona stanovnika tog poluostrva je posebno bolno osetilo koliko je zavisno od Ukrajine. Ukidanje snabdevanja strujom je jedina stvar koju Ukrajina do sada nije primenila; već više od godinu dana, na poluostrvo sa suvom klimom ne teče slatka voda iz Dnjepra. Ne saobraćaju ni vozovi i autobusi. Vlada u Kijevu je u ponedeljak zaustavila i robni saobraćaj sa anektiranim Krimom. Ona je na papiru fiksirala ono što aktivisti već mesecima pokušavaju da sprovedu. Takozvana „blokada“ je počela u septembru, kada su aktivisti zaustavili kamione sa ukrajinskom robom.

Kao pokretačka snaga važe krimski Tatari, proukrajinska manjina, čijih oko 250.000 pripadnika živi na anektiranom Krimu. Krimski Tatari se žale na pritisak ruskih vlasti, na otmice, na ubijanje svojih sunarodnika. Njihovi predvodnici koji žive u Ukrajini ne smeju da otputuju na Krim. Jedna grupa krimskih Tatara je u četvrtak omela popravku raznetih stubova dalekovoda tražeći da njihovi aktivisti na Krimu budu pušteni na slobodu.

U Ukrajini je blokada sporna. Jedni kažu da je Kijev još i ranije trebalo da je uvede. Oni kritikuju ukrajinskog predsednika Porošenka zato što nije predstavio konkretan plan za vraćanje Krima u sastav zemlje. Sada aktivisti moraju da vode neku vrstu „partizanskog rata“, pišu pristalice blokade na društvenim mrežama. Ali, kritičari upozoravaju da bi stanovnici Krima tako pre mogli da okrenu leđa Ukrajini.

Sporazum iz Minska u opasnosti?

Do najnovijeg zatezanja ionako napetih odnosa je došlo na pozadini nove eskalacije nasilja u Istočnoj Ukrajini. Obustava vatre između proruskih separatista i ukrajinske armije je dogovorena u septembru, a u novembru se svakodnevno krši. Zato, kako upozoravaju posmatrači, preti krah Sporazuma iz Minska koji je sklopljen uz posredovanje Zapada.

Kada je reč o krizi sa strujom na Krimu i obustavi isporuke gasa, opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju Gernot Erler smatra da je za eskalaciju kriv Kijev. „Ova eskalacija, koju je očigledno svesno stvorio Kijev, veoma nas brine“, rekao je ovaj socijaldemokratski političar za list Noje osnabriker cajtung. I dodao da bi to moglo da se negativno odrazi na sprovođenje sporazuma iz Minska.

Te izjave čude ukrajinskog ambasadora u Berlinu Andreja Melnika. On je u razgovoru za DW rekao da Ukrajina želi da nemačka strana isto tako aktivno reaguje na „svakodnevna kršenja ljudskih prava na Krimu i istoku Ukrajine“. „Za mnoge aktiviste i predstavnike krimskih Tatara, postalo je očigledno da krimsko pitanje polako nestaje sa dnevnog reda svetske politike“, rekao je ukrajinski diplomata. Ta „subjektivna bezizlaznost“ je, kaže, pozadina najnovijih događaja. Ambasador je odbacio optužbe na račun Kijeva.

Nema gasa, nema vazdušnog saobraćaja

Moskva je na vanredno stanje na Krimu reagovala upadljivo uzdržano. Problemi će biti rešeni, rekao je u sredu ruski predsednik Vladimir Putin. On je samo optužio ukrajinsko rukovodstvo da je ćutke tolerisalo eskalaciju situacije. Ruski ministar za energiju Aleksander Novak zapretio je da će odgovor na energetsku blokadu Krima biti obustava isporuka uglja Ukrajini. Otkako su veliki delovi Donbasa bogatog ugljem na istoku zemlje pod kontrolom proruskih separatista, Kijev kupuje ugalj od Moskve.

Krim bez struje nije jedini primer za nove napetosti između Kijeva i Moskve u poslednjoj nedelji novembra. Tako je Rusija u sredu zaustavila isporuku gasa Ukrajini. Razlog: Kijev nije platio unapred. Ukrajina kaže da joj trenutno nije potreban ruski gas.

Još jedno konfliktno polje je vazdušni prostor. Od četvrtka, ruski avioni ne smeju da preleću Ukrajinu. Vlada u Kijevu je to obrazložila „pooštravanjem vojne i političke situacije“. Mesec dana pre toga, Ukrajina je zabranila ruskim aviokompanijama da preleću Ukrajinu. Rusija je reagovala istom zabranom za ukrajinske avione. Tako ja vazdušni saobraćaj između dve zemlje kompletno prekinut.