Kriminalac nema poreklo?
23. mart 2018.
Mlada žena je silovana i potom ubijena. Taj događaj je stravičan sam po sebi. Ali nemačku javnost mnogo više je interesovalo to što je zločinac mladi muškarac koji je došao iz Avganistana. Izbeglica. Na društvenim mrežama sve je prštalo od izliva mržnje. Ubistvo Mari L. u jesen 2016. u Frajburgu na jugozapadu Nemačke dospelo je na naslovne stran – jer u Nemačkoj raste strah od stranaca.
- pročitajte još: Ubica iz Frajburga stigao iz Grčke
O nekim događajima koji su se nakon toga usledili u Frajburgu mnogi urednici nisu mislili da je potrebno trošiti mastilo. U centru Frajburga organizovana je manifestacija na kojoj se izražavala žalost za ubijenom devojkom. Gorele su stotine sveća. Organizovale su je izbeglice. Mnogi iz Avganistana želeli su da izraze svoje saučešće porodici žrtve. „Želimo jasno da pokažemo da nisu sve izbeglice zločinci“, rekli su neki od njih. Kao da je uopšte bilo potrebno da se oni nekome izvinjavaju.
Građanske inicijative u Frajburgu koje se zalažu za izbjeglice i pomažu im, nedeljama nakon ubistva bile su prinuđene da blokiraju svoje internet-stranice i naloge na društvenim mrežama jer su oni bili preplavljeni psovkama i izlivima mržnje. Optuživali su ih da su „zaštitnici zločinaca“. Počinilac, Husein K. (naslovna fotografija) je ove nedelje osuđen na doživotni zatvor. Sudski proces je okončan, ali rasprava će još dugo da traje.
Koliko je važno odakle je počinilac?
„Trenutno smo svedoci toga da je javnost u velikoj meri usmerena na počinioce koji nisu Nemci. Ono što često ne vidimo jeste koji to efekat ima na one koji se neosnovano sumnjiče“, upozorava pravnica Doris Libšer s Humboltovog univerziteta u Berlinu. Ona istražuje diskriminaciju i rasizam. „Rasizam i uvredljivi opisi su poslednjih godina ponovo postali nešto što se slobodno koristi. A oni koji od toga trpe su manjine koje ovde žive.“
Danijela Hunold je kriminološkinja i njena specijalnost na Višoj policijskoj školi su profili počinilaca. „S kriminološke tačke gledišta poreklo počinilaca ne govori ništa. To zašto neki počinilac čini to delo, nema nikakve veze s njegovim poreklom niti to objašnjava njegov postupak. Čak i ako je neki počinilac imao teška iskustva iz rata i bio traumatizovan, to može da utiče na njegovu psihu, ali i ne mora“, kaže Hunoldova.
Ona isto tako zamera što se tim obraćanjem pažnje na poreklo počinioca iz vida gube druge, važne stvari: ko je sve bio prisutan prilikom zločina, da li su i droge bile prisutne… „U nekim slučajevima taj fokus na poreklo vodi u potpuno pogrešnom smeru“, kaže Danijela Hunold. Ona podseća na seriju ubistava koje su počinili pripadnici neonacističke terorističke organizacije NSU. Ali baš zato što je i policija bila usredsređena na činjenicu da su gotovo sve žrtve poreklom iz Turske, ona je gubila vreme baveći se samim porodicama i njihovom rodbinom u Turskoj i generalno, vezama s turskim organizovanim kriminalom u Nemačkoj. Na kraju je ispalo da poreklo jeste bilo bitno, ali u potpuno drugačije nego što se mislilo.
Treba li objavljivati nacionalnost?
Polemika o poreklu počinilaca naročito se rasplamsala nakon događaja sa dočeka Nove 2016. godine u Kelnu, kada je grupa mladih muškaraca, pretežno sa severa Afrike, napastovala čitav niz žena i devojaka. Službenicima policije je u jednom trenutku bilo naređeno da „zaborave“ njihovu nacionalnost, a i mediji su javljali svašta. Mnogi su prećutali da su i izbeglice bile među napasnicima, što je izazvalo sasvim suprotan efekat.
Mnogi nemački novinari nisu sigurni šta bi u takvim slučajevima trebalo da rade. Novinarski kodeks propisuje da se poreklo počinioca spominje samo ako je to važno za samu informaciju o događaju. Ali kada je to zaista važno?
- pročitajte još: Zar je to naš grad?
U „Zaksiše cajtungu“ iz Drezdena se u „crnoj hronici“ uvek navodi nacionalnost počinioca. „Za mene je to deo kompletnog izveštaja. Ako to ne uradimo, onda će ljudi za svaki zločin da misle da je počinilac stranac“, kaže Aleksander Šnajder koji za te novine prati kriminal. To je povezano i s činjenicom da u tom regionu ima mnogo prekograničnog kriminala iz susednih zemalja. „Kad pišete o nekom 30-godišnjem kradljivcu automobila i pritom ne napišete da je Čeh, to čak izgleda smešno“, objašnjava drezdenski novinar. Ali to znači da novine redovno javljaju i kada je zločinac Nemac, tako da ipak pokušavaju da prikažu pravu sliku o nacionalnostima počinilaca.
Da, više je zločina – neonacističkih!
Za pravnicu Doris Libšer to objašnjenje nije dovoljno: „Mora se proceniti da li je interesovanje javnosti veće nego šteta koja se tako čini pojedincu ili čitavim (nacionalnim) grupama. Tu ne bi trebalo razbijati glavu nad novinarskim kodeksom, dovoljno je pogledati u Ustav i njegove propise o jednakosti.“
A kada je reč o kriminalu koji se pojavio s dolaskom izbeglica, na žalost i ta pravnica mora da se složi s tim da je zločina zaista sve više: „Kad desničarski populisti viču da je s izbeglicama došlo i do ubistava i nasilja u Nemačkoj, onda s tim moram da se složim: napadaju se utočišta za izbeglice i azilante. Izbeglice ubijaju, ljude koje bi i po zakonu mi trebalo da zaštitimo.“